Када се, после свега, саберу утисци, јасно је да су Новосађани имали шансе да стигну до сва три бода, али су барем исту толику прилику имали и гости, који су, посебно у других 45 минута, били сугестивнији ривал. Најједноставније речено, могла је Воша да оствари и бољи резултат, али је он по њу могао да буде и - много гори.
- Знали смо да нас чека изузетно тежак сусрет с екипом која је доказала да је, по мом скромном мишљењу, уз Црвену звезду и Спартак, најтакмичарскија у српском фудбалу – истакао је Александар Веселиновић, шеф стручног штаба црвено-белих из Новог Сада. – Истина је да смо имали прилику да већ у првом полувремену преломимо утакмицу, али је у наставку то имао и наш супарник, па се нерешен исход наметнуо као најреалнији епилог овог занимљивог сусрета. Морам да одам признање мојим играчима на уложеном труду и вољи коју су показали, али је објективна чињеница да смо овај потпуно нови тим стварали у ходу, јер су нам новајлије стизале током самих припрема и то на различитим нивоима спремности. Још увек нисмо комплетирали селекцију, али се надам да ћемо и у томе ускоро успети и да ћемо онда доста брзо стићи у жељену форму.
Играчи из Новог Сада, при вођству од 1:0, имали идеалну шансу да постигну и други гол, после сјајног дуплог паса који су разменили Винсент Езе и Милан Ђурић. Нажалост навијача домаћег тима, Нигеријац није најбоље прихватио лопту и прилика је отишла у неповрат.
- То јесте чињеница, али је исто тако истина и то да су у другом полувремену, код резултата 1:1, гости могли преко Радивојевића да поведу и то у самом финишу. Све у свему, знамо да морамо да наставимо с великим радом, да уигравамо линије екипе, али и побољшавамо међусобну комуникацију код појединаца, јер без тога нема нам успеха. На путу смо да то остваримо, потребно нам је време, иако смо свесни да га немамо онолико колико би ми то желели. Радује ме што је публика на „Карађорђу“ видела занимљив сусрет, пун о трчања и изражену жељу играча обе екипе да освоје читав плен. Не памтим када је на некој утакмици у Новом Саду било више шутева према голу и верујем да ће у наредним изазовима, што се нас тиче, игра бити и боља и ефикаснија.
Иако тренер Веселиновић није желео да говори о томе, видело се да код црвено-белих има доста нових појединаца који поседују висок квалитет и који би, у догледно време, могли да изведу Вошу на стазу повратка у сам врх фудбала у Србији. Ту, пре свих, мислимо на искусног Милана Ђурића, као и Дамира Зломислића, који су показали да пуно знају, али само док су имали снаге. Како им је она нестајала, тако је и њихова игра постајала све тања и то је, између осталог, чинилац на којем стручни штаб треба да базира будући рад.
Хендикеп је био и у томе што је Данијел Граовац, новајлија из сарајевског Жељезничара, у последњи тренутак сазнао да постоје пробелми с његовом регистрацијом, па је испао из конкуренције за тим, а Веселиновић га је „видео“ у стартној постави. Уз то, више се очекивало од Немање Милојевића, 20-годишњег младића, који поседује квалитет и знање, али који то није у довољној мери оправдао на травњаку „Карађорђа“.
- Да ми је неко понудио пре утакмице нерешен исход с Војводином у Новом Саду, без размишљања бих такав предлог прихватио – нагласио је Ненад Миловановић, тренер Лучанаца. – Сада, међутим, не могу да се отмем утиску да смо били близу освајању сва три бода и осећам дозу жала што у томе нисмо успели. Обе екипе приказале су занимљив и борбен фудбал, што је нетипично за нашу Суперлигу у првим колима првенства. Не плашим се за Војводину, јер се види да је она врло добро одрадила прелазни рок и ствари ће доћи на своје место када буде протекло још неко време неопходно за уигравање.
А. Предојевић
