Дотадашњи чувар мреже београдског Синђелића био је свестан да ће морати у Воши да крене од клупе, али је, како сам тврди, био спреман на то, као и на упоран и напоран рад. Готово две пуне године касније није се много одмакао од почетка, па је и данас резервни голман, алтернатива репрезентативцу Емилу Роцкову.
Јесте ли очекивали то да нећете добити прилику и да ће годину дана старији Роцков и даље бити неприкосновен испред Вошиног гола?
- То је фудбал . Искрено, нисам очекивао да, ево већ скоро пуне две године, нећу успети да се изборим за место у тиму, али, с друге стране, Роцков сјајно брани од када сам постао члан Војводине. Буде пецкања на тренинзима између нас, наравно без зле намере, када му кажем да је време да оде и ослободи ми место. Знате, код голмана није исто као код играча у пољу, јер места има само за једног, док други могу да играју и на различитим позицијама. Иако ми није свеједно, настојим да радим што боље на тренинзима, имам и доста пријатељских утакмица у ногама и све ми то помаже да истрајем – каже Симић.
По вашој евиденцији, колико званичних утакмица сте уписали на голу новосадског суперлигаша?
- Није их било пуно, можда шест или седам. Бранио сам углавном у куп сусретима, а тако је било и у овој сезони. Волео бих када се ту ствари не би мењале, јер циљ нам је да покушамо да освојимо трофеј и сви смо изузетно мотивисани. Одлуку ће, наравно, донети шеф Ненад Лалатовић, а било би сјајно када бисмо освојили трофеј Купа , без обзира на то ко ће бранити.
Припремате се за наставак сезоне, хоће ли Воша заиграти у Европи?
- Ужелели смо се терена и лопте, као и дружења током тренинга. Јесмо се свакодневно видели приликом тренинга путем интернета, али није то било исто као када сви заједно вежбамо у Фудбалском центру “Вујадин Бошков”. Пред нама су још та четири дуела и надам се да ћемо максимално спремно дочекати изузетно важан сусрет с Чукаричким, да ћемо посао успешно привести крају и пласирати се у Европу.
Постао сам Новосађанин
Никола је рођен 1996. године у Београду, а каријеру је почео у екипи Бежаније. Једну сезону провео је у Срему из Јакова, а онда је прешао у редове Синђелића. Добре партије препоручиле су га стручњацима Војводине и од 2018. је у Новом Саду.
- Постао сам прави Новосађанин, јер ми се догађа да када имамо слободни дан не идем у Београд, већ остајем овде - уз осмех је казао 192 цм високи голман. - Чини ми се да сам добро упознао Нови Сад и заиста сам задовољан што живим и радим у њему.
С голманима ради бивши чувар мреже Милан Јованић, одговара ли вам његов стил рада?
- Навикли смо се на рад с Миланом, уосталом, већ годину и по дана он води наше тренинге. Они су квалитетни и јаки и то нам свима помаже да задржимо висок ниво форме. Између осталог, и због тога сам сваког тренутка спреман да помогнем тиму, увек сам ту и чекам своју прилику.
Јесте ли понекад зажалили што нисте одабранли неки други клуб у којем бисте имали чешће прилику да браните?
- Уговор с црвено-белима веже ме још годину дана и потпуно сам посвећен раду. Никада, баш никада нисам зажалио што сам постао фудбалер Војводине, јер овде сам пуно тога научио, упознао велики број људи и одговара ми сјајна атмосфера коју у тиму имамо. Она нас води ка испуњењу циља, а то је учешће у квалификацијама за Лигу Европе. То је циљ који сваког од нас додатно мотивише и убеђен сам да ћемо га и остварити - нагласио је Никола Симић.
А. Предојевић
