Имао сам антитела и доктори сматрају да сам имао корону, али негде на самом почетку пандемије, можда чак у јануару или фебруару, док смо били на припремама у Дохи или на Златибору. Тада је било асимптоматски и болест је само прошла кроз мене. Ни сам не знам како сам се заразио јер сам био јако дисциплинован - носио сам маску непрекидно, у аутобусу, на тренинзима. Саиграчи су ми се стално смејали због тога. Када на паузи током путовања станемо на пумпу, сви купују храну или пиће, а ја средство за дезинфекцију па им свима прскам руке, рекао је Стојковић за телевизију К1.
Он је објаснио како је осетио симптоме и добио температуру.
Ујутро сам се пробудио малаксао и имао сам грозницу. Било ми је хладно. Била је то субота ујутро и тог дана смо имали утакмицу. Истуширао сам се на брзину и било ми је мало боље. Али када сам ушао у свлачионицу поново ми је постало хладно. Доктор ми је измерио температуру и када је видео да је повишена, рекао ми је да не могу да играм, казао је.
Из превентивних разлога ме је послао кући, а тада је почео пакао, додао је голман црно-белих.
Три дана сам непрекидно имао температуру 38,9 или 39,1. Први пут ми се у животу десило да толико дуго имам тако високу температуру. Мучно и исцрпљујуће. Нисам могао да спавам, имао сам стравичне болове у мишићима па сам се на сваких пет минута окретао и превртао по кревету. Не дај боже никоме, поручио је некадашњи репрезентативац.
