Клуб су основале занатлије и трговци давне 1927. године , под именом Сокол, као и у многим местима у Србије прво се играло са крпењачама, а прву кожну лопту донео је сеоски колар Јожеф Фабри. Први играчи који су бранили боје Сокола, касније Југославије, све до 1933. године били су: голман Бранко Херор, бековски пар Жарко Самарyија и Благоје Игњатовић, у халф линији су играли: Петар Добродолац, Душан Смиљанић и Лазар Живић, а напад су чинили: Никола Нинковић, Никола Јовановић, Лазар Попов, Димитрије Костић, Радован Ердељанин, Драгољуб Гвозденац и Илија Бугарин.
Војчани су вечином такмичили у сремским лигама,а накјвећи удпех постигнут је у сезони 1993/1994 када је изборен пласман у Српску лигу (трећи ранг такмицења) где је екипа Сремца играла три сезоне.
Сремац је изнедрио неколико прволигашка играча али и репрезентативце. Најпознатији је сигурно Александар Коларов, сада фудбалер Роме, а сигурно треба помонути Обрена Екмеђића који је дуго носио дрес Војводине и Синишу Гајина некада најбољег играча Земуна, по којем и стадион у Војки носи име.
Последњих неколико година Војчани су стабилни чланови војвођанске лиге, југ, по општем мишљењу су били и најпријатније изненађење првенства. Сремац из Војке, увелико се припрема за нову сезону, и надају се да ће играти значајну улогу у првенству.
Прелазни рок вредни Војчани користе за освежење играчког потенцијала.
„За сада, појачали смо се с углавном младим играчима“, истиче председник Сремца Душан Узелац.
„Дошли су нам Синиша Бабић, Ненад Петровић и Никола Владисављевић из БСК-а (Борча), Предраг Травица и Владан Нинић из старопазовачког Јединства, Бојан Ивковић из Доњег Срема и Душан Штетић из Радничког (Обреновац).“
Клуб су напустили Филип Милошевић и Гојко Кнежевић.
Партизанске ватре
Недавно је у Војки одата је пошта житељима села који су погинули у Народно ослободилачком рату од 1941 до 45 (њих око 300) и положни су венци на обновљени споменик центру села , а међу њима је било и двоје фудбалера Сремца, на које подсећа и спомен плоча на улазу на стадион.
На игралишту Сремца 1943. године одржан је велики Народни збор - на који је подсетио Слободан Милошевић бивши судија Врховног суда Србије, иначе порекло из Војке и дугогодишњи члан управе ФК Војводина.
„Сремски одбор комитета старопазовачког Среза на игралишту Сремца организиовао је велики курс за активисте среза по разним питањима“, објашњавао је Слободан Милошевић.
„Обућавао је борце за диверзије, организовао омладину и АФЖ, а по завршетку курса многи су одлазили у партизанске јединице.“
Била је то уједно и прилика да Слободан Милошевић у име СУБНОР- а Новог Сада и ФК Војводине представницима клуба урући књигу „ Првих сто година”, а монографију ФК Војводине добио је и Ненад Перин, фудбалер који се ове године опростио од дреса Сремца.
„Сремац је клуб богате традиције. Било је периода слабијих резултата и посртања, али, смо се увек враћали на место које нам припада. Истичемо се, пре свега, колективном игром, без играча који би „искакали”. Једноставно, играчи су одрађивали оно што је захтевао тренер Бошњак и резултати су дошли. Максимално се трудимо да испоштујемо све оно што се договоримо са играчима. Уосталом, зато је већина и остала у клубу.“
Сремац је може задовољити врло добрим условима за тренирање играча. Наравно, увек има на шта би требало порадити.
„Још увек немамо систем за заливање“, наставља Узелац.
„Градска мрежа још увек није дошла до стадиона, а са постојећим хидрофором то не можемо на прави начин постићи. У току године завршићемо све послове око сређивања клубског ресторана.“
Тренер Михајло Бошњак међу је другу сезону у Сремцу. Очигледно је успео да направи препознатљиву игру и своје пребогато искуство успео је да пренесе играчима.
„Још увек смо у фази довођења играча“, каже Бошњак.
„Врло брзо ћемо дефинисати изглед екипе. За разлику од претходних година, задржали смо већину играча и уз ове нове и младе фудбалере, те се надамо да ћемо бити још јачи. Добро сам упознао ову средину, а знам све изавове које намеће овај ранг такмичења. Свесно сам прихватио све изазове.“
Г. Ковач
