Нашу селекцију предводила је капитенка Маја Огњеновић, а уз њу је, као дебитанткиња у сениорској селекцији, на Европском првенству наступила и Александра Узелац.
Александра је рођена у Зрењанину 2004. године и ово јој је прво велико такмичење на ком је наступила са сениоркама. Прве одбојкашке кораке начинила је у Одбојкашком клубу Багљаш, код тренера Миленка Вуковића. Три године је наступала за Железничар из Лајковца, а од ове године је чланица бразилског клуба Флуминенсе.
– Задовољна сам својом игром. У неким тренуцима сам могла бити много боља, али једноставно се дешава. Ово је први пут тако велика ствар за мене. Без обзира на то, нисам имала никакав притисак као најмлађа играчица у репрезентацији. Могу рећи да сам уживала и приказала се у добром светлу а тек ћу да доказујем шта могу – изјавила је за “Дневник” Александра Узелац.
Турска је у финалу победила Србију са 3:2, по сетовима 25:27, 25:21, 22:25, 25:22 и 15:13, после 141 минута игре. Турска заслужује све честитке за победу и титулу првака Европе, али су одбојкашице Србије истинске шампионке без обзира на пораз у финалу. Изабранице Ђованија Гвидетија још једном су демонстрирале врхунско умеће, борбеност и жељу за победом. Ипак, у недељу је ривал био бољи тачно за ту једну лопту, коју је Варгас претворила у победу своје екипе.
– Веома тешка и изазовна утакмица за све нас. И оне и ми смо, и на терену и ван њега, осетиле скоро исту енергију, притисак и жељу за победом. Било је неизвесно и напорно до последњег момента. Нисмо успеле да изборимо злато али смо веома поносне на наш успех и нашу игру кроз целукупно такмичење. Знамо шта треба да поправимо како бисмо у потпуности биле спремне за Олимпијске игре – истиче Узелац.
Она додаје да је породица била уз њу у Бриселу, како би је подржала, а да је прве честитке на вицешампионској титули добила од својих најближих.
– Осим породице, први су ми честитали и дечко, кума, најбоља другарица… Сви су ми писали одмах након утакмице и заиста сам захвална на овој великој подршци – додаје Александра Узелац.
Ж. Балабан
