Људи имају све већу жељу да дођу и бораве у природи, возе се чамцима, посматрају птице или се једноставно опусте у миру и хармонији који влада у таквим окружењима. Екипа „Дневника” је имала прилике да у оквиру серијала о заштићеним природним добрима у Војводини заплови у ритску авантуру са чуварем заштићеног подручја из „Војводина шума” Мирославом Његованом и истражи све лепоте на води.
Више је улаза у резерват, јер се заштићено подручје састоји из три дела, односно са леве стране Дунава је Ковиљски рит, на који се надовезује Крчединска ада као друга целина, а са десне стране дунавског водотока у Срему је Петроварадински рит. Наша екипа кренула је из шумске управе ЈП „Војводина шуме” у Ковиљу. Са пута се види дрвена осматрачница за птице и место за одмор под дрвеним кровом, а недалеко од њих „усидрен” плута чамац, нестрпљиво чекајући да нас угости.
Кроз стручни део обиласка водила нас је самостални референт за заштићена подручја и заштиту животне средине у ЈП „Војводина шуме” Александра Вујасиновић, рекавши за „Дневник” да је само подручје врло специфично, јер данас у Србији, поред Апатинског и Ковиљско – петроварадинског рита, практично немамо више таквих станишта, те је утемљено неколико вредности због којих је оно заштићено подручје.
– Пре свега, резерват представља очувани барско – мочварни екосистем, који има тенденцију нестајања, а њиховим нестанком губимо велики број биљака и животиња које ту обитавају. Чини га сплет различитих екосистема, шумски, ливадски и водени, а међусобно су умрежени и чине једну функционалну целину. Важно је нагласити да велики део биљних и животињских врста има статус строго заштићених и заштићених, како на националном, тако и на међународном нивоу. Такође, једна од вредности јесте чињеница да је рит једно од највећих природних рибљих плодишта на средњем току Дунава, што уједно нама као управљачу и кориснику рибарског подручја намеће обавезу да одржавамо проходност водених токова и тако омогућимо хранидбено – мресне стазе за рибе. Овде је присутно више од 20 врста риба, углавном из породице шарана. Од врста које су на списку за Црвену листу кичмењака, а насељавају рит, треба напоменути кечиге, штуку, шарана, гавчицу, чикова, балавца и смуђа – казала је Вујасиновић.
Подручје данашњег Специјалног резервата природе „Ковиљско – петроварадински рит” је 1970. године прво проглашен за Научно – истраживачки резерват, каже Александра Вујасиновић. Тада је под заштитом била само колонија птица мочварица која се налази у централном делу садашњег резервата. То је изузетно значајна локација, јер се и данас ту гнезди и борави више од 200 различитих врста птица. Први пут добија статус Специјалног резервата природе 1998. године, да би новом ревизијом акта о заштити он био проширен, припајањем Крчединске аде, која тим чином данас ужива статус заштићеног подручја.
По њеним речима, васпитно – образовни рад један је од значајних фокуса управитеља „Ковиљско – петроварадинским ритом” и у том смислу имају добру сарадњу са предшколским и школским установама које често доводе децу у рит на наставу у природи...
Чамцем нас је чувар Мирослав провео старим током Дунава, такозваним Дунавцем, поред речног острва Голић са наше десне стране, а са леве су се назирали обриси манастира Ковиљ, док смо се кретали према отвореном Дунаву. Док се белим чамцем „шуњамо” кроз природну оазу, из воде су нас „посматрали” листови локвања, чекајући свој моменат да формирају раскошне цветовце белих и жутих боја. Александра Вујасиновић каже да је Ковиљско – петроварадински рит иначе богат и у погледу биљних врста и њихових заједница, с обзиром на то да је евидентирано 443 различитих врста биљака, између осталих то су водени орашак, разноротка, барски раставић, сибирска перуника...
– Доминирају птице мочварице, с обзиром на то да је подручје таквог типа, а врсте које су нам од значаја како на националном, тако и на међународном нивоу су орао белорепан, патка њорка, и црна рода. Овде се налази много очуваних аутохтоних шума и шумских заједница црне и беле тополе, храста, бреста и јасена, што је предуслов за птице, зато и има статус ИБА подручја са више од 200 различитих врста. Од ретких вреди поменути још осичара, зелену жуну, малог детлића, црну луњу и друге – истакла је наша саговорница.
Током наше пловидбе, покушали смо да уочимо орла белорепана, но чувар Његован каже да су они ранораниоци, те да су мале шансе за то. Белорепан нас можда није удостојио својим присуством, али зато беле чапље јесу, летећи изнад наших глава, док нас је једна сива чапља знатижељно пратила од самог почетка нашег пута, летећи са дрвета на дрво, вероватно питајући се ко ли су ови „уљези” што зађоше на њихову територију?
– Присутан је и велики број гмизаваца, од белоушке до разних врста гуштера, затим водене корњаче и водене змије. Такође, 11 врста водоземаца насељава рит а најзаступљеније су жабе и мрмољак. Имамо и ловну фауну и чине је дивља свиња, фазан и зец. Од сисара присутни су водена, мочварна и шумска ровчица, волухарица, бизамски пацов, лисица, ласица, куна белица, дивља мачка, видра, а ту су и даброви ...
Заобилазећи речно острво Голић долазимо до Шлајза са друге стране, а чувар каже да је то место резервисано за купање у летњим данима. Ту су и дрвене викендице, које су биле ту и пре проглашења резервата. Пред крај пута, са обале Шлајза, испратила нас је и једна дивља патка, а што би рекла колегиница Вања Фифа, „осећам се као да смо на крају света”.
Наравно да има и угрожавајућих фактора, а Александра каже да је један од проблема засипање, замуљивање и зарастање, те често морају да реагују. Губитак и фрагментација станишта су такође један од изазова, али се такође са друге стране „боре” и са инвазивним врстама попут багремца, пенсилванијског јасена, пајасена, гледичије и слично. Осим тога, проблем је и неадеккватно поступање са стаништима трске, јер након њеног сечења људи пале те остатке у тлу, изазивајући пожаре. Загађење воде је такође евидентно, с обзиром на то да се са околног пољопривредног земљишта улива мноштво хемијских супстанци које се користе, али на жива бића утиче и урбанизација, која доводи до узнемиравања целокупне фауне...
Ивана Бакмаз
