Јожеф Фернбах је имао дворац у околини Апатина који су касније од њега откупили Дунђерски, у власништву Балинта су били летњиковци у Сонти и на Криваји, Антал је имао дворац у Темерину. Карољ Фернбах који је био велики бач-бодрошки жупан имао у поседу спахилук и дворац у данашњем Алекси Шантићу, док је Јанош дворац имао надомак Бачког Соколца.
Дворци из заоставштине Фернбахових су углавном порушени или девастирани, мада су поједини, попут здања названог Баба Пуста надомак Алексе Шантића, које је изградио Карољ Фернбах 1907. године, предуго чекају спас и питање је да ли ће га дочекати.
Неславно је разграђивањем завршио каштел Јаноша Фернбаха, који се налазио на километар удаљености од Бачког Соколца према Старој Моравици, али је његова племенитост остала упамћена међу житељима Бачког Соколца, због догађаја с почетка Другог светског рата. Негдашњи велепоседник Јанош Фернбах је спречио погубљење мештана од стране мађарске окупаторске војске, за шта му је 2011. године подигнуто спомен обележје.
Простор око постамента озиданог од камена, на којем је откривена спомен плоча, украшен је жуто смарагдним плочицама заоставштином са негдашњег дворца велепоседничке фамилије Фернбах, одузетог након Другог светског рата, а срушеног и развученог пре две деценије.
По откривању обележја Јаношу Фернбаху, један од иницијатора да се то учини, Милан Егић испричао је за наш лист да се догађај у коме је племић Јанош заштитио мештане Бачког Соколца од фашистичке војске, одиграо између 12. и 13. априла 1941. године.
„Фашистичка војска је те ноће упала у село, истерала све становнике на црквени плац, одвојила мушкарца старије од 15 гопдина и затворили их у стару школу, а жене и децу оставили на плацу. Село је тада имало 884 житеља. Опкољено је са бачкотополског друма артиљеријом и митраљезима, тако да су имали намеру да мештане у потпуности ликвидирају, пошто су у пролазу кроз Стару Моравицу били обавештени да овде живе четници, погрдни људи, дивљаци и не знам како су их све називали. Хтели су по наговору неких из Старе Моравице овде да направе масакр, као што је то учињено у неким другим местима“, испричао је Егић.
Житељи Бачког Соколца су насељени 1921. године након Првог светског рата, већином из Лике. Село је подигнуто на некадашњем поседу Јаноша Фернбаха и његовог зета Јована Матковића, којима је земља одузета у аграрној реформи 1919. Према приповедању Егића, без обзира што су се колонисти населили на земљу која је одузета Фернабховима, Јанош није никада због тога био киван на Соколчане.
У одсудном тренутку за житеље Бачког Соколца велепоседник Јанош Фернбах, који је имао чин хусарског пуковиника, са кочијом је у пратњи синова дошао у униформи некадашње мађарске Монархије и појавио се пред сељанима, смртно преплашеним од окупаторске војске. Фернбах је гарантовао да није реч о опаким људима него о мирним и добрим комшијама. Нажалост, њихову депоратцију није успео да спречи, па су одведени у логор Шарвар у Мађарску.
Забележили смо и сведочење Јованке Челебић (девојачко Зороја), која је била петнаестогодишњакиња, када је велепоседник Јанош Фернбах дошао и упитао мађарске војнике, шта ће са народом.
„Немојте молим вас народ дирати, убеђивао је Јанош Фернбах мађарске војнике, који су тврдили да имају друго наређење. Велепоседник Фернбах категорично је гарантовао да смо добар народ, вредан и поштен, да му никада зрно и клип кукуруза није фалио, да смо били вредни, поштени радници, молећи их да нас пусте. Мене и мајку, као и све жене и децу су пустили, а оца и брата су одвојили са осталим мушкарцима и затворили у школу. Мама нас је загрлила говорећи да се скупимо, ако нас побију, да будемо у загрљају. Било је то страшно време, колико је тада на црквеном плацу проливено суза… Поштедели су нас, захваљујући залагању велепоседника Фарнбаха, али после су нас отерали у логор у Шарвар, где ми је тата и умро. Када су нас у Старој Моравици товарили у теретне вагоне Фернбах је и тамо долазио, молећи да нас пусте. Жао ми је што још наши родитељи нису Јаношу Фернбаху подигли споменик јер је заслужио. Колико знам сахрањен је у породичној гробници у Апатину, поштујемо ону стопу земље где почива“, испричала је Јованка Челебић.
Каштел Фербахових који се налазио у близини Бачког Соколца, како смо сазнали, продат је у време туробног времена транзиције за 9.000 немачких марака па је срушен, а вреднија од износа је била само ограда од кованог гвожђа око каштела… Од каштела је остала само рупа и темељи зарасли у коприву и други коров. Јанош Фернбах је истеран са свог поседа после Другог светског рата, живео је у Бачкој Тополи као подстанар до 1948. када је умро. Његов син Јанош, а и унук имењак, такође су живели као подстанари. Једини потомак велепоседника којем је у Бачком Соколцу подигнуто спомен обележје, унук Јанош је као лекар отишао у Америку.
Текст и фото: Милорад Митровић
