СОМБОР: Недавни догађај приликом извођења радова на реконструкцији централне градске Пијаце у ланцима, када су багери извођача, поред земље, ископали и неколико археолошки занимљивих артефаката те открили занимљиву грађену структуру на дубини од око 1,3 метра, као и накнадна слободнија тумачења овог налаза од стране варошког хроничара Милана Степановића, неминовно су отворила питање како заштити историјску баштину. Тим пре што се дешава да се ни инвеститори ни извођачи не придржавају у потпуности својих законских обавеза у смислу заштите културних добара.
Тим поводом су реаговали стручњаци овдашњег Градског музеја, предвођени директором Петером Мраковићем, вишим кустосом - археологом Анђелком Путица и кустосом - археологом Викторијом Узелац. Они су упозорили да до сада нису имали увид у пројектну документацију која мора да садржи Услове за реконструкцију Пијаце у ланцима издату од стране Покрајинског завода за заштиту споменика културе.
Надлежни из Градског музеја су обелоданили да је, уз помоћ сомборских музеалаца, након сагледавања стања и увида у налазе, стручна служба Покрајинског завода за заштиту споменика културе, 22. маја у закључку навела да, „уколико се у току извођења грађевинских радова наиђе на археолошке налазе, извођач је дужан да одмах и без одлагања прекине радове и обавести представнике Градског музеја Сомбор”, те да се ни инвеститор ни извођач радова нису придржавали наведене мере нити договора о тачним позицијама и дубинама инсталационих ровова.
Како се даље наводи у реаговању стручњака сомборског музеја потпуно слободна и научно бесмислена реконструкција догађаја без консултовања са надлежним институцијама доводе до сензационалистичког тумачења и приступа веома важним и значајним елементима друштва као што је културна баштина.
- Сензационализам као и непоштовање закона у једнакој мери утичу на урушавање значаја богатог културног наслеђа нашег града и стопирају могућност даљих истраживања. Зато апелујемо да се избегавају тактике попут објављивања непроверених, непотпуих и интригантних
информација, као и представљање само једне стране неког од актуелних питања уз изостављање контекста, у овом случају археолошког контекста - пише у допису Градског музеја, који указује, да због погрешних корака надлежних органа учињених током читавог процеса спровођења пројекта на реконструкцији Пијаце у ланцима, иначе започете током ванредног стања, овој установи није пружена јединствена прилика да обави истраживања заштитног карактера у делу града који је заштићено културно добро од великог значаја.
Градски музеј Сомбор је у обраћању јавности указао да се располаже малим број поузданих археолошких података који сведоче о средњовековном насељу које се налазило на данашњем месту града Сомбора.
- Истичемо да за период раног и пуног среднег века постоји незнатан број евидентираних налаза. Период касног средњег века, након Турских освајања (од 1541-1687) и период Новог века (18–20. век) документован је картографски, историографски и кроз појединачне археолошке налазе из гробних целина или из грађевинских слојева. Заштитна археолошка ископавања, вршена су само на некрополама (пронађеним ван Венца), док систематска ископавања унутар заштићеног језгра, никада нису вршена! - објављено је у саопштењу.
Стручњаци упозоравају да се могло и очекивати да се у оквиру заштићеног историјског језгра приликом савремених радова наиђе на трагове претходних насељавања и подсећају да је Павле Веленрајтер археолог Градског музеја Сомбор у свом писаном извештају од јуна 1970. године навео да је приликом земљаних радова на пијаци откривено четири или пет гробова без прилога, без гробне конструкције уз расуте фрагменте керамике.
М. Миљеновић
