Реконструкција сомборске пијаце открила темеље древне тврђаве?

СОМБОР: Сваки град и насеље са иоле значајнијом историјом, приликом нововеких радова на инфраструктури, суочава се са проблемом честих наилазака на трагове прошлости, па се то десило и  у Сомбору на градилишту чувене Пијаце у ланцима, чија је реконструкција у току.
д
Фото: Dnevnik.rs

Радници компаније „Сомборелектро“, једног од два извођача радова на овом пројекту приликом земљаних радова наишли су на непознату зидану структуру на дубини од око једног метра, а кашика багера је ископала неколико опека чија би старост могла бити далеко већа од оне из 1820. године, када је Пијаца у ланцима и настала.

Светло дана из рова који багери тренутно копају у простору залеђа римокатоличке цркве Пресветог Тројства, између дела млечне пијаце и зиданих пијачних локала, угледало је неколико комада опеке неуобичајене величине, тврдоће и недовољно јасних утиснутих инсигнија.

Својеврсним звоном на узбуну због овог налаза први се огласио овдашњи завичајни хроничар Милан Степановић, који је на дојаву једног од својих пријатеља посетио градилиште и разгледавши сам коп као и пронађене опеке изнео претпоставку да постоји могућност да се ради о темељима или деловима зида некадашње варошке тврђаве из турског доба.

Фото: Dnevnik.rs

- Као што се зна на основу описа хроничара и путописаца, и како се види на цртежу тврђаве из 1697. године, потом на мапи Сомбора из 1746. године, а много прецизније на урбанистичкој мапи овог дела града из 1774. године, коју сам пре пар година пронашао у Државном архиву Мађарске, на истом том месту и у истој дужини постојала је сомборска тврђава. На можда два–три  метра удаљен, био је уцртан насип или одбрамбени јарак, шанац, некадашње сомборске тврђаве. Записан 1774. као Фошатум вацант, налазио се северно од Цркве Пресветог Тројства, а протезао дужином данашње Млечне пијаце и здања Техничке школе, у правцу Пашине куле, за коју поуздано знамо да је била део сомборске тврђаве – огласио се на својој фејсбук страници Степановић.

Он ставља могућност да је овај налаз можда и старији од турског вакта, односно да потиче можда из друге половине 15. века као део фортификације коју је саградила породица Цобор, утемељитељ претече данашњег Сомбора.

Фото: Dnevnik.rs

Како је о налазу био обавештен и сомборски Градски музеј,  је на терен изашла и екипа археолога ове установе, предвођена директором Петером Мраковићем. Како је Мраковић рекао за „Дневник“, од колега из надлежног Покрајинског завода за заштиту споменика културе замољени су да направе извештај о затеченом стању, након чега се очекује њихова одлука о евентуалном заустављању свих радова, која би била обавезујућа за извођаче и инвеститоре, у овом случају градско Јавно комунално предузеће „Простор“.

- По Закону о културним добрима и својевременим одлукама локалне самоуправе за овакву врсту истраживања у Сомбору, као и за издавање техничких услова и сагласности на грађевинске дозволе и сам надзор над радовима, поготово у кругу венаца који има статус просторне културно -историјске целине и као такав је заштићен, надлежан је Покрајински завод за заштиту споменика културе, коме данас шаљемо наш прелиминарни извештај о затеченом стању. На њима је да одлуче о даљима корацима, а како смо обавештени од директора Завода, Зорана Вапе, долазак стручњака Завода надлежног за Сомбор очекује се сутра – био је кратак Мраковић, док његови сарадници археолози нису желели, без више података и опсежнијих истраживања, да себи дају слободу изношења претпоставки о какавом налазу би могло тачно да се ради.

Оно што је могло да се примети у проширеној сонди у новоископаном рову је релативно неправилна структура од опеке у дубини од нешто више од једног метра испод које се налази танак слој материјала црне боје за који се може са доста сигурности претпоставити да потиче од запаљеног материјала, дрвета или других биљака. Одговори на питање колико је стара цела новооткривена подземна структура, у ком се правцу и у којој дужини и дубини се простире, те шта она тачно представља, као и да ли ће радови у овом делу „Пијаце у ланцима“ због налаза бити заустављени, мораће ипак да сачекају археологе Покрајинског завода за заштиту споменика из Новог Сада.

Текст и фото: М. Миљеновић

EUR/RSD 117.5790
Најновије вести