Мало је писаца којима се три деценије пошто оду са животне сцене враћамо овако, а Киш је то засигурно својим стваралаштвом заслужио, рекао је у поздравној беседи у Галерији „Круг” директор Градског позоришта Бечеј др Здравко Петровић. О богатом књижевном опусу Данила Киша говорио је ванредни професор на Одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду проф. др Владимир Гвозден.
О самој изложби, која је премијерно постављена у Библиотеци града Београда 2005. године поводом седам деценија од рођења Данила Киша, говорила је ауторка изложбе Олга Красић Марјановић, пореклом из Чуруга.
„За обележавање нечијег живота прикладнији је дан рођење од смрти, па се радујем што и ову изложбу отварамо на дан рођења Данила Киша (22. фебруар) и то у пространом равничарском крају, где је он провео детињство. За разику од других књижевника, Данило Киш је један од ретких који има сређену документацију. Све што је везано за њега, дигитализовано је и налази се у архиву САНУ. Томе су, умногоме, допринеле његова супруга Мирјана Миочиновић од 1962. до 1981. године, односно Паскал Делпеч са којом је провео остатак живота у Паризу до 1989. године. Првој је тестаментом завештао ауторска права на југословенским просторима, а другој у иностранству. Обе су сарађивале око изложбе“, нагласила је ауторка изложбе Олга Красић Марјановић.
Ауторка изложбе присетила се свог познанства са Кишом испред плаката посвећеног делу „Час анатомије“.
„Био је то судија који је водио процес везан за његово врхунско дело „Час анатомије“, а на моје питање шта са нове временске дистанце може да каже о том процесу, само је изустио „Данило Киш се величанствено и достојанствено бранио и одбранио“, преноси Олга Красић Марјановић.
Изложбу чине 25 плаката (100 х 70) дизајна Снежане Рајковић на којима су исписани текстови, уствари, коментари самог Данила Киша из његовог живота, затим фотографије, рукописна грађа, важнији текстови и његове књиге. Током минулих 14 година, изложба је обишла многе градове и земље, а ауторка је посебно апострофирала гостовање на Цетињу, где је Данило Киш провео гимназијске дане и увек радо навраћао, Будимпешти и Паризу где је умро, а по сопственој жељи сахрањен је у Београду.
В. Јанков
