Објекат и грађевинско земљиште у некадашњем Предграђу били су у власништву зрењанинског Јеврејина Марка Клајна. По законима из периода окупације, који су се односили на Јевреје, Клајн је био приморан да своју имовину прода, а као купац се појавила Школска задужбина Немаца. Након завршетка рата, Клајнова имовина је прешла у руке државе, а данас се води као својина града.
Ангажовани вештак је на терену утврдио да је дозидан стамбени део, као и помоћне просторије у дворишту. Све што је додатно грађено, радило се без документације и дозволе. Градска стамбена агенција изјаснила се да је издавала један пословни простор од 48 квадрата, док стамбени део нити је издавала нити постоји захтев за откуп. Агенција за реституцију донела је делимично решење по ком се имовина враћа у натуралном облику јер, како стоји у решењу, за то постоји могућност.
Ж. Б.
