Ово је прва оваква манифестација коју карактерише низ активности које промовишу материјалну и нематеријалну баштину овог краја.
Првог дана манифестације, у недељу у сеоској Галерији одржана је промоција књиге „Из мрака“ Бранка Ћурчића, док је јуче публика имала прилику да ужива у концерту традиционалне музике, на којем су наступили сестра и брат Бојана и Небојша Брдарић, који су овдашњој публици били познати још као деца која су пленила својом музикалношћу и изведбом традиционалних напева српског народа. Сусрети, које су увеличали и бројни гости, ће бити затворени данашњим сајмом „Традиција нашег краја“, на којем ће се представити излагачи са производима домаће радиности, старих заната, сувенира и хране. Простор за одржавање овог дела манифестације је уступио станишићки Мађарски дом.
Први помен Станишића, села које се налази двадесет километара северно од Сомбора, потиче из 1658. године, када је угарски палатин доделио ову пустару у сомборској нахији генералу Палу Шерењију. Од 1702. до 1745. године Станишић је, са још 27 околних пустара, припадао сомборским граничарима, а након тога угарској државној комори, која је неколико година касније на станишићку пустару преселила око 90 српских породица да би током 18. века биле досељене и немачке, мађарске и словачке породице. Православна црква Светог Николаја саграђена је 1806. године, на месту старије цркве, а римокатоличка црква Имена Маријиног 1815. године.
Како су најбројнији становници били Срби и Немци, српска основна школа је радила од 1774, а немачка од 1786. године. Између два светска рата Станишић је у краљевини био засебна општина са око 8.000 становника, са српском и немачком школом, православном и римокатоличком црквом, поштом, болницом...
После Другог светског рата и расељавања већинског немачког живља у Станишић је колонизовано више од хиљаду српских и хрватских породица из Далмације, па се ово село демографски „држало“ све до краја миленијума, када је почела његова депопулација. Овај тренд је само привидно ублажио нови талас насељавања изазван грађанским ратом на подручју бивше Југославије, који је такође приспео са подручја Далмације, сачињен овај пут од српских избеглица прогнаних из Хрватске. Према попису из 2011. године у Станишићу је живело 3.987 житеља, али је више него очигледно да се до данас и овај број драматично смањио, па некада велико село има можда и мање од 2.000 становника, што ће потврдити или демантовати актуелни попис.
М. Миљеновић
