По неким изворима, пијаце и вашари су у прошлом веку били видови слободне размене робе између произвођача и потрошача, тачније прерађивача и обично су се организовали два или три пута недељно, када се становништво опскрбљивало свакодневним потребама у воћу, поврћу и другим потрепштинама. У Ади није много другачије ни данас. Пијаца ради уторком и суботом, с тим да је викенд дан устаљен и као бувљак-шопинг.
Улаз у пијацу ограђен је зидом, опасан капијама, а тезге поређане испод разгранатих крошњи, које обезбеђују хлад у врелим летњим данима, какав је био и приликом наше посете пијаци у Ади. Испред пијаце дочекаше нас продавци парадајза, грожђа, тиквица, паприка и кромпира. С обзиром на то да смо стигли у касно преподне, није баш било пуно продаваца, а још мање оних који би са нама поделили своје приче.
Ибоја Ренко је одвојила време за нас, рекавши нам да пијаца ту сигурно постоји више од 30 година и да се састоји од зеленог дела и бувљака. На њеној тезги се углавном налазе повртарске културе - шаргарепа, першун, парадајз, карфиол, више врста паприке, краставац...
– Овде сам 12 година препродавац, имам малу пензију, те ми је ово додатак да преживим месец – каже Ренко, која је иначе пчеларка, те се код ње на тезги може наћи и домаћих тегли углавном ливадског меда, јер је ова година за пчеларе била лошија, те од багрема, каже, нема ништа. – Највише се продају воће и поврће, а пре пар година је пијаца много јаче радила. Сада има понуде, али нема толико потражње. Не купују више људи као некад. Код мене се продаје поврће и увек имам свежу робу, зато се радо враћају.
На сајту ЈКП „Стандард” Ада, који иначе одржавају пијаце у тој општини, наводи се да је прошле године инвестирано у ађанску пијацу, односно изграђена је савремена млечна хала. Између осталог стоји да је на површини од 47 квадратних метара продајног простора постављено 12 савремених расхладних витрина за чување лако кварљивих намирница животињског порекла, не би ли закупцима омогућили да пласирају производе у складу са законом о безбедности хране, а са друге стране купцима гарантовали њихову безбедност.
Тезге су углавном биле празне, но поред Ибоје је још једна већа тезга пуна здравих намирница чекала своје купце, а на другој тезги старија госпођа продавала је цвеће. Хтели смо да је питамо да ли су у Ади људи и даље романтични и да ли купују цветнице за своје најмилије, али нажалост бака не зна српски, те нисмо могли да сазнамо те информације. Али смо зато питали Роберта Сворења, каква је понуда на овдашњој пијаци?
– Мислим да је у складу са нашим потребама пијаца добро опремљена – каже Сворењ. – Сад се углавном већ и знамо са продавцима, па се успут и поздравимо и негујемо лепе пријатељске односе. Из Мола сам иначе, сад сам завршио код бербера и свратио да обавим и пијацу. Суботом је много више продаваца, има више избора, а цене су приступачне, те се може купити и понешто за дом.
Тада се, каже продаје половна гардероба, уз свакакве yиyабиyе. А с обзиром на то да су људи из Аде произвођачи, сигуран је да су воће и поврће домаћег квалитета, зато воли да купује те намирнице баш ту.
И. Бакмаз
