Промене су усклађене са Законом о комуналним делатностима и Уредбом Владе Србије. Ова област до сада није била регулисана посебном одлуком, а сада су прописани права и обавезе онога ко ће пружати димничарске услуге, али и грађана и привредних субјеката, као корисника тих услуга.
Димничарске услуге могу обављати јавно предузеће, привредно друштво, предузетник или други привредни субјекат, који испуњава услове за обављање те делатности прописане законом и другим прописима и коме Град повери посао у складу са законом којим се уређују комуналне делатности и јавно-приватно партнерство и концесије. Услуге димничарских услуга могу се плаћати из buyeta, наменских средстава других нивоа власти и прихода од продаје комуналних услуга.
Предвиђено је да се димњаци чисте два пута годишње, у периоду пре и после грејне сезоне, у стамбеним објектима за колективно и индивидуално становање, стамбено-пословним објектима, као и пословним објектима. Једном у три месеца димњаци се морају чистити у угоститељским објектима, пекарама, кланицама, кухињама и другим објектима у којима се обавља масовно припремање хране, а једном у три године, у случају контроле и чишћења резервних димњака и димњака који се не користе стално.
Својевремено су димничарске услуге у Зрењанину проглашене за обавезну комуналну делатност. Монополски посао одржавања преко 40.000 oyaka на територији града поверен је претходно приватизованој фирми „Димничар”. Тада су димничарину плаћали и станари вишеспратница, које димњак немају. Због противљења грађана локална самоуправа је опозвала одлуку, а „Димничар” је у међувремену отишао у стечај и банкротирао. Од тада је чишћење димњака било у „сивој зони”, а посао су неретко обављали и приучени појединци, који су цену услуге утврђивали од случаја до случаја.
Ж. Б.
