СОМБОР: Живих, директних потомака ове фамилије у Сомбору више нема, али као одјек њихове великашке и племениташке моћи остале су импозантне грађевине попут једног крила болнице у којем се и данас налази Интерно одељење, али и Мађарске грађанске касине или Народног позоришта чију су градњу потпомогли.
Као симбол моћи Семза најпознатије је питорескно здање у коме сваки Сомборац и Сомборка, намерни да кажу „судбоносно да“ то учине под осликаним сводовима једне од најлепших палата у Улици Краља Петра Првог, којој је у првом суседству Српска читаоница „Лаза Костић“.
Недуго после првог Семзеа, Јаноша, у Сомбор се из Пригревице 1874. године доселио и Јулије-Ђула Семзе, који је исте године добио и сагласност Магистрата да на месту некадашње старе једноспратнице Петра Веселиновића и његовог сина Тодора, сагради ново породично гнездо, уз услов да „кућа мора бити у истом правцу, као и остале у сокаку”. Четири године по доласку у Сомбор једноспратница зидана у стилу неоренесансе била је готова, а њену фасаду су, као и данас, красила два испада са еркерима, док су се на средишњем делу спрата налазили прозори са високим натпрозорницима и балконом ослоњеним на три конзоле, од којих се две настављају у виду коринтских стубова.
По изградњи палате Семза балкон је био зидан, а касније је, током друге деценије 20. века, начињен од кованог гвожђа, док је испод њега полукружни улаз са лунетом, коју „чувају“ две фигуре амора. Широки кровни венац био је богато профилисан конзолама са цветним украсима и лављим главама на ободима венца, а у приземљу, чија је фасада обрађена у декоративној рустици, налазили су се полукружни излози радњи који су прво, почетком 20. века избијени и замењени правоугаоним металним рамовима, да би излозима након замашне обнове 2008. био враћен првобитни изглед. Богато декорисану и осликану унутрашњост палате Семзе красе и прозори и врата са витражима које је израдила најстарија радионица такве врсте на југу Европе, атеље „Милан Станишић и син”.
Здање је временом мењало власнике наслеђивањем и продајом, а од 1968. године има статус заштићеног споменика културе. У власништву је Града Сомбора и у њему је смештена матичарска служба.
Текст и фото: М. Миљеновић
