Наиме, још 2012. године у оквиру акције „Очистимо Србију“ изграђен је Центар за рециклажу овдашњег Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ вредан тадашњих 43 милиона динара.
Колико је то био пун погодак, сведочи чињеница да је осам радника њиховог рециклажног огранка само прошле године прикупила и разврстала око 700 тона отпада. Зато и не чуди што је српска компанија СЕКОПАК, као генерални оператер амбалажног отпада, доделила сомборском предузећу званични сертификат за прикупљање ове врсте отпада.
Како каже Никола Пајић, директор сомборског комуналног предузећа у њиховом центру се не обавља прерада, већ само разврставање различитих врста отпада, а у 2017. години предузеће је у својој организовацији прикупило преко 400 тона искоришћене ПЕТ амбалаже, док су остатак прикупили и донели сами грађани.
Тако прикупљен отпад се разврстава, пресује, пакује и отпрема у, за даљу прераду сертификоване фирме из постројења чији је капацитет девет тона на дан. Највише рециклажног отпада „Чистоћа“ преузима од овдашњих предузећа, пошто њихова теренска служба, у складу са економиком пословања, одлази по рециклажне сировине само ако су веће количине, преко 200 килограма, у питању. Уколико сами грађани доносе отпад, он се на лицу места мери и дан касније исплаћује, а од продаје педантно разврстаног отпада се плаћају радници и трошкови постројења.
Овим, али и другим потезима које повлачи у баратању отпадом који производе Сомборци и њихова привреда, по природи ствари ЈКП „Чистоћа“ се укључила и у борбу за заустављање климатских промена. Наиме, директна последица доброг рада овог предузећа је, педантно израчунато, 66,36 тона мање угљен- диоксида, највећег кривца за ефекте „стаклене баште“, испуштеног у атмосферу.
„Један килограм ПЕТ амбалаже (провидне флаше) у Рециклажном центру плаћа се 28 динара, килограм картона је 4,5 динара, тврде пластике-гајбе 20, алуминијске конзерве 50, а амбалажног стакла и тегли динар по килограму такве амбалаже“, каже Јасмина Сијечањ, благајница у Рециклажном центру који ради од 7-14 часова.
Поред организованог прикупљања отпада од самих грађана и оних који отпад и стварају, амбалажни отпад „Читоћа“ издваја и са градске депоније у салашком насељу Ранчево, на переферији Сомбора. Стаклена амбалажа из кафића, ресторана, кафана, веома често у великим количинама заједно са комуналним отпадом завршава на депонији, па радници „Чистоће“ имају више посла да стакло одвоје од осталог отпада, папира и текстила, пошто Сомборцима преостаје да се навикну на, у свету устаљену, праксу претходног разврставања отпада погодног за рециклажу.
Истине ради, бивало је неколико покушаја да се ова навика устали, али они су неславно пропадали, међутим сасвим је извесно да ће и легислатива везана за отварање поглавља у процесу придруживања Србије ЕУ „довести у ред“ напоре ка заштити човекове средине у којој рециклажа има запажено место.
М. Миљеновић
