Наиме одборници Скупштине општине Рума, на недавно одржаној седници, усвојили су предлог одлуке о измени и допуни плана детаљне регулације радне зоне Југ-2, чиме се мењају намене површина како би се разграничило државно и приватно земљиште. Како је наведено у документу циљ је да се створе предуслови за разграничење државног и приватног земљишта ради реализације планираних садржаја за које постоји државни интерес.
Граница измена и допуна плана детаљне регулације Радне зоне „Југ - 2” у Руми обухвата постојеће блокове радне зоне и то 7, 8, 9 и део блока 1, док граница измена и допуна плана обухвата простор од 100,14 хектара. У блоку 9, осим спортског аеродрома планирани су допунски и пратећи садржаји и уређење ваздухопловног комплекса, док се у преосталим блоковима планирају спортско-рекреативни и туристичко угоститељски комплекси.
Председник СО Рума Стеван Ковачевић је након седнице Скупштине наговестио да је та инвестиција од државног интереса.
- Радна зона „Југ-2“ је на неки начин била запостављена и занемарена, међутим постоји изузетно озбиљно интересовање једног инвеститора који је у преговорима не са Општином већ са Владом Србије - истакао је Ковачевић. - Да би се та инвестиција остварила неопходно је да се ураде промене планске регулације и ми смо одлуку донели да бисмо отворили могућност да би се ти преговори наставили. Уколико се та инвестиција оствари биће веома значајна, даље детаље не бих износио јер преговоре води Влада Републие Србије са заинтересованим инвеститором, који су веома расположени и који желе да у што краћем року ту инвестицију реализују. Када буде реализована биће свакакао значајна за Општину Рума и дефинитовно ће учврстити Општину Рума као најзнајнију саобраћајну тачку у Србији.
У Руми је већ 1929. године пред 5.000 гледалаца одржан први аеро-митинг на коме је између осталог и по први пут приказана употреба падобрана. Румски аеродром су 1933. године пројектовали француски инжењери, а на њему је пре и после рата постојао и аеро-клуб.
Крајем 1944. године аеродром је оспособљен и са њега су вршена дејства борбених јединица ратног ваздухопловства за време пробоја Сремског фронта. На румском аеродрому је 9. децембра 1944. формиран 423. ваздухопловни јуришни пук. У свом саставу пук је имао три ескадриле наоружане јуришним авионима ИЛ-2. Први ратни задатак пук је извршио 19. јануара 1945. године.
У документу међу изменама се наводи да је у оквиру спортско-рекреативног комплека могућа изградња голф терена, мини голф и тениских терена (отворени и затворени), терена за сквош, картинг центра, као и пратећих и помоћних објеката. У оквиру туристичко-угоститељског комплекса могућа је изградња глампинг центара, хотела са четири звездице, авантура парка за децу, ресторана, рент-а-кар агениције, бензинске станице.
Поред пута у близини Руме, 500 метара од ауто-пута Београд–Загреб, постављено је авионско крило као својеврсни споменик првој Савезној пилотској школи, које је деценијама симбол јужног дела града. „Плаво крило”, споменик историји ваздухопловства у Руми, обновљен је 2008. године, а како кажу Румљани, најзаслужнији за то је Стеван Попов (1947-2015), легендарни и вероватно најцењенији пилот на овим просторима.
Ваздухопловни комплекс садржао би полетно-слетну стазу (асфалтну и травнату), центар пословне авијације, односно радионице за одржавање пословних и спортских авиона, хангаре (за паркирање авиона, сервис, ремонт, фарбару, обнову ентеријера и терминал пословне авијације. Потом центар за обуку ваздухопловног особља (пилотску школу и школу за ваздухопловно-техничко-особље, центар за симулаторе), логистички центар (карго центар са пратећим царинским службама), производни део (производња, односно склапање ваздухоплова, мотора, електричних мотора и батерија, производња дронова), спортске садржаји (падобрански, једриличарски и центар за моделарство и макетарство), као и ваздухопловни музеј са центром за рестаурацију старих ваздухоплова.
Иначе у Руми је једно време радила Савезна пилотска школа која је 1948. године пресељена из Загреба у Руму, а у којој су се школовали пилоти из целе Југославије. Школа је расформирана 1954. године, а део кадрова и авиона пресељен у Вршац.
Силвиа Ковач
Ваздушне луке у плану развоја Војводине
Када је реч ваздушном саобраћају, повећање приступачности и интеграција у ваздухопловни систем Србије али Европе, један од циљева регионалног развоја Војводине. Као цивилни аеродроми општег типа планирани су Нови Сад - Ченеј, Вршац и Суботица, који ће бити чвориште у регионалном систему ваздушних лука, првенствено за путнички саобраћај, чартер летове мањих авио компанија. Како је објашњено, у светлу пренамене и реструктуирања војних аеродрома у Сомбору и Белој Цркви, под управом Министарства одбране, неопходно је те ваздушне терминале планирати у мрежи перспективних аеродрома мешовите (опште/спортске) намене. Планирану мрежу објеката ваздушног саобраћаја употпуњују спортски аеродроми у Зрењанину (Ечка), Кикинди (Дракслеров салаш), Панчеву (Утва), Сремској Митровици (Велики Радинци), Белаој Цркви (Чешко Село), Ковину, Бечеју (Фантаст), Нови Бечеј (Бочар), Рума, као и на другим местима, где постоје могућности, заинтересованост и економска оправданост.
