„Имамо проблем и са водоводом, неопходна је замена целе мреже, инфраструктуре, јер су капацитети тренутно недовољни да снабдеју све грађане“, каже Кабић и појашњава да нема довољно бунара, тим пре што пољопривредници пијаћу воду, користе за заливање.
Вода се не користи рационално и за основне потребе и прошле године, због сушног периода, потрошња воде је била огромна, те ће ово лето, ако поново буде суше, такво коришћење воде, довести до исцрпљености капацитета постојећих бунара. Од шест бунара два већ пескаре, што значи да су при крају експолоатације.
„Тражимо и метод како да утичемо на грађане да не троше воду у толикој мери, јер она није неисцрпан ресурс. Имамо један новији бунар, избушен претпрошле године и он је у најбољем стању, док су остали и стари и плитки, а за квалитетну воду потребни су дубоки бунари, који много коштају“, каже Кабић.
У Бачком Петровцу је уведен вакуумски систем канализације, и посте две ваккум станице, од којих је једна у функцији и пречистач који је грађен десет година од 1997.године и 2007. пуштен у употребу.
„Пречистач је сада зрео за ремонт, али имамо проблем да док је он у функцији не може да се ремонтује, већ је неопходно зауставити канализацију, што је немогуће урадити у једном дану. Потребан нам је још један пречистач на који би се и Кулпин прикључио, али то су велики пројекти и дугорочни планови“, каже Љубомир Кабић.
Ремонтовање бунара који пескаре и даље не даје гаранције да се то неће поновити. Узорци из бачкопетровачког водовода редовно се анализирају у Институту за јавно здравље, и потврђује се да вода испуњава стандарде квалитета, али то не важи за Кулпин, где је забрањено пити воду из водовода, па је решење пронађено у еко- чесми. У Кулпину су бунари дубоки 200 метара, али је вода техничка због састава земљишта.
Један од главних приоритета за ову годину је изградња канализације, наставак прикључења одређеног броја домаћинстава на постојећу изграђену мрежу.
„Када се радила мрежа, нису се радили прикључци и сада је јавно комунално предузеће у обавези да те прикључке обезбеди грађанима. Од априла почеће акција прикључивања око 500 домаћинстава. Постоје и пројекти за даљу изградњу мреже“, каже Кабић.
Сметлишта су у Бачком Петровцу и Кулпину ограђена прошле године и обезбеђена капијама и видео- надзором. Контролише се улаз на депонију, а ове године радиће се приступни пут депонији у Бачком Петровцу.
Упркос проблемима, које нису реткост ни за остале локалне самоуправе у Војводини, Бачки Петровац се поноси системом рециклаже који је уведен у децембру 2016. године, и који се показао као веома успешан.
„Ми смо пионири у примарној сепарацији комуналног отпада, а на подручју Бачког Петровца и Кулпина имамо 25 рециклажних острва и направили смо календаре када грађани треба да изнесу коју врсту отпада. То обавештење грађани добију уз рачун сваког месеца. Дошли смо до тога да у Бачком Петровцу рециклира више од 60 одсто грађана, а очекујемо да ће се тај број ове године још повећати“, истиче Кабић.
Рециклира се ПЕТ амбалажа, папир, лишће, пепео и стакло, а грађани добијају од јавног предузећа џакове, жуте и плаве боје. Колико је рециклажа успешна види се и по смањењу комуналног отпада на депонији са 6000 на 1500 кубика. План је да се овај модел рециклаже пренесе и на друге локалне самоуправе, а међу првима ће га преузети „Комуналпројект” из Бачке Паланке са којим ово предузеће прави пилот- пројекат за Челарево, те ће се и тамо наћи рециклажна острва.
„Прошле године смо скупили 900 кубика ПЕТ амбалаже у растреситом стању, јер свакако таква дође на депонију, а не балирана, затим 500 кубика папира и стакло скупљамо од јуна прошле године, а за шест месеци скупили смо око 60 кубика“, истиче директор „Прогреса” и додаје да ове године очекује још бољи одзив и веће количине.
Угоститељски објекти имају највише стакленог отпада, те је ЈП „Прогрес” за само месец дана на својој територији прикупио 12 тона стакла, односно око 20 кубика, јер и грађани доносе стаклени отпад.
Директор ЈП „Прогрес” Љубомир Кабић каже да је план за ову годину, осим примарне да ураде и секундарну сепарацију, те са самих депонија разврстају отпад који ће даље бити однесен на рециклажна острва. На депонију стиже највише папира, јер се сваке године повећава количина амбалажног отпада.
Угоститељски објекти имају највише стакленог отпада, те је ЈП „Прогрес” за само месец дана на својој територији прикупио 12 тона стакла, односно око 20 кубика, јер и грађани доносе стаклени отпад.
Директор ЈП „Прогрес” Љубомир Кабић каже да је план за ову годину, осим примарне да ураде и секундарну сепарацију, те са самих депонија разврстају отпад који ће даље бити однесен на рециклажна острва. На депонију стиже највише папира, јер се сваке године повећава количина амбалажног отпада.
Иако предузеће има пресу за балирање, користе други систем одвожења отпада камионима. Предузеће има уговоре са више рециклера.
За годину дана „Прогрес” је ремонтовао сву механизацију, два трактора, два камиона и два камиона смећара, од којих су један добили на коришћење од новосадске „Чистоће” пре неколико дана.
Маша Стакић
Фото: Јелена Ивановић
