Од тада је од Војводине направио плодну равницу и житницу Европе уместо дотадашње мочваре, која је била легло којекаквих болештина, да би у другој половини 20. века овај водоток постао основа херкуловског подухвата изградње система Дунав-Тиса-Дунав, једног од најкомплексинијих вештачких водотокова у Европи, који је неповратно изменио лице северне српске покрајине.
Нажалост, масовна индустријализација, али и нововека, потпуно неконтролисана приватизација је укинула готово све контролне механизме када је у питању (зло)употреба овог водотока, па је Велики бачки канал постајао све плићи и економски референтнији, а приде је од Сивца и Црвенке до испод Врбаса понео и наслов најзагађенијег европског водотока.
Сомбору, у чијем атару ова значајна водена саобраћајница и почиње, на част служи да је у његовом делу тока, за разлику од јужних комшија-локалних самоуправа, то један од еколошки најузорнијих водотокова, али проблема са нагомиланим муљем је било, баш као и са преводницама на Дунаву, из којег се Велики бачки канал снабдева водом. Да се нешто помера било је јасно када је држава определила замашна средства за његову коначну ревитализацију, па су ових дана коначно окончани радови на ревитализацији 11,6 километара Великог бачког канала, од Малог Стапара до Сомбора, вредни око 109 милиона динара са ПДВ-ом.
Овим радовима, пропусна моћ канала готово је удвостручена, са 18 на чак 35 кубних метара, што представља део шире стратегије снабдевања Бачке водом из Дунава код, Сомбору оближњег, Бездана. На овај начин ће се омогућити снабдевање водом, односно развој пројектованих регионалних подсистема за наводњавање који захватају воду из канала Врбас–Бездан. За извођење радова коришћена је комбинација више грађевинских машина, попут два багера са минималним дохватом руке од 22 метра, два багера са минималним дохватом од 15 метара као и више булдожера, камиона и багера са стандардним дохватом.
Из канала је извађено око 155.000 кубних метара наноса, након чега је уређена и обала канала разастирањем целог ископаног материјала по околном терену. Изграђени су цевасти пропусти на местима улива мелиоративних канала, а изграђена је и нова радно - инспекциона стаза ископом од око 153.000 кубних метара и насипом од 21.000 кубних метара земљаног материјала.
Извођачи свих ових радова су била два предузећа, сомборско Водопривредно друштво „Западна Бачка“ и ПТП „Дубрава“ из Бајмока, а поред сигурног снабдевања свих корисника водом, циљ ових радова је био и ефикасно одводњавање пољопривредног земљишта у време одбране од унутрашњих вода. Сомборцима је, пак, цео подухват донео додатни бенефит, пошто је ова деоница канала уређена тако да је коначно постала погодна и за рекреативне активности грађана, шетњу и спортски риболов.
М. Миљеновић
