КАЊИЖА: На Скупштини Фонда кластера здравственог туризма закључено је да се улагањем у бањски туризам најбрже могу вратити уложена средства. Улагања у овој години било је у бањама Русанда, Јунаковић, Кањижа и другим. Представници војвођанских бања, које егзистирају као специјалне болнице за рехабилитацију, указују да им на опоравак долази мање пацијената са упутом Републичког фонда за здравствено осигурање, па се оријентишу на тржиште које је веома пробирљиво, тако да су неопходна улагања у модернизацију опреме, велнес центара и друге нове програме и саме објекте.
Знатно мања средства које је Фонд кластер здравственог туризма Војводине добио у овој години из покрајинске касе утицали су и на резултате рада, али и поред тога потенцијали војвођанских бања и пратеће понуде су представљени на више међународних сајмова туризма, заједно са Туристичком организацијом Војводине.
Кластер је основан пре седам година у циљу подстицања сарадње бања, локалних самоуправа, туристичких организација и других посленика, ради подстицања развоја ове области туризма. За идућу годину планира се акредитација кластера према стандардима Европске уније, као и едукација за представнике бања и других заинтересованих чланица. Кластер чије је седиште у Кањижи окупља преко 50 чланица из војвођанских места, а почетком идуће године започеће едукацију у сарадњи са Средњом медицинском школом у Суботици и стручњацима из Мађарске за „лава” и „шиацу” масаже, како би се проширила понуда.
- Желимо да акредитацију обавимо по европским стандардима јер се у Србији то још не ради, а нама је циљ да стигнемо бар до „бронзаног” сертификата, најминималнијег који се додељује. Процењујемо да ће нам то бити веома важно у наредном периоду због конкурисања за средства Европске уније, о којима већ годинама причамо и чекамо да дођу до нас. У питању су пројекти у милионима евра, за разлику од пројеката код нас у Србији за које се тешко отварује милион или два динара - указује директор Кластера Атила Вереш.
Директорка Специјалне болнице за рехабилитацију „Бања Кањижа” др Слободанка Дрндарски каже да је ова установа изузетно добро пословала у минулих годину дана. Уговор са Републичким заводом за здравствено осигурање од 129 милиона динара у потпуности је остварен за стационар и амбулантне услуге, што је значајно за установу.
- Фонд ПИО је на опоравак код нас упутио око 800 пензионера, што такође представља значајан приход, али бележимо и повећан број пацијената и хотелских гостију који бораве о свом трошку. Из покрајинске касе опредељено је 24 милиона динара да наставимо са инвестирањем и решавањем проблема који се вуку већ годинама. Заједничким конкурисањем са кањишком општином добили смо 4,5 милиона динара од Покрајинског секретаријата за привреду за обнављање блатног блока за опрему, а сама установа ће уложити шест милиона динара за грађевинске радове – најавила је др Слободанка Дрндарски.
У плану за идућу годину је даља обнова хидроблока, а да би се употпунила понуда у области спортског туризма један лекар је упућен на специјализацију из спортске медицине. У плану је отварање амбулантне спортске медицине са ултразвучном дијагностиком, јер сада у целом овом региону нема специјалисте спортске медицине, а у последње време доста је улагано и у тај сегмент туристичке понуде.
М. Митровић
Јунаковић бележи 14 одсто више гостију
Директор „Бање Јунаковић” Драгомир Обрадовић очекује позитиван овогодишњи финансијски резултат и поред тога што је у овој и другим бањама приметан недостатак пацијената, указујући да је несхватљиво да је укупан трошак за бање само 1,5 одсто у трошковима здравства у Србији.
- Ми смо и сада практично већ на тржишту, јер са Републичким фондом за здравствено осигурање сваке године уговарамо ниво услуга. У комерцијалном делу имамо повећан број гостију за 14 одсто. Захваљујући и ангажовању Кластера имамо значајна улагања да би побољшали квалитет услуга. Адаптирали смо део смештајних капацитета у старијем Блоку А. У понуди смо зацртали проширење на третман лековитим блатом.Треба да реализујемо улагања од 20 милиона динара у адаптацију хидроблока и нову станицу за филтере за пречишћавање воде у базенима - најављује Обрадовић.
