Ово признање представљало је најбољи могући увод у излазак његове нове књиге “Боже, упрости нам”, објављене под окриљем новосадског “Прометеја”. “На корак смо од тога да сазнамо колико је дубока провалија испред нас / Моја жена је као аутомобиле. И она у граду више троши него на отвореном / Људи су некада били наше највеће богатство, а онда је то богатство почело да нам се расипа / За разлику од боксера, будале су распоређене само у три категорије: полутешка, тешка и супертешка / Благо онима који се радују нашој несрећи. Увек имају разлога за радост!”… само су неки од готово 800 афоризама сакупљених у овој књизи, за које проф. др Ратко Божовић каже да представљају “нове прилоге за глосаријум нашег пропадања”.
“Код афористичара сатиричног смера, какав је Несторовићев, нема ни лагања, ни пренемагања, ни сентименталности. Он говори у своје име, али и у име оних који нису у прилици да се успротиве проклетству поништавања вредности људског дотојанства. Кад брани слободу, правду и вредности, кад брани човечност, чини то јасно да јасније не може бити. Био је то његов пут до прочишћеног афоризма као неумољиве мисли наше суморне садашњости. Показало се да такав афористичар није само паскаловска трска која мисли, већ и трска која пробада чиреве људске трулежи“, оцена је професора Божовића, уз опаску да су духовито оштроумље и критички ерос само део стваралачког идентитета сваког афористичара од креативног формата – „какав је Несторовић“.
„Боже, уптости нам“ је шеста Несторовићева књига афоризама, након „Изгужваних мисли“, „Сизифе, Србине“, „Нераскидиве везе“, „Војне тајне“ и „Ћути и пливај“. За рок критичара, новинара и писца Петра Пецу Поповића, у питању су „нове умотворуине мајстора штитоноше из елитног ешалона Александра Баљка“. "Ако је прихватимо мишљење да је афоризам 'роман без сувишних речи', онда Нинус Несторовић одавно заслужује статус нашег романописца класика! Без обзира на његов став да је афоризам књижевно дело у којем писац има веома мало простора за доказивање, сам Несторовић низом истинских бравура-каламбура указује колико прави дриблинг духа у скученом пределу нуди шансу за шире сагледавање наше средине и овог времена“, истиче Поповић, додајући да је у земљи у којој „више не оплакујемо мртве - само живе“, драгоцено смејати се и мислити над књигом „Боже, упрости нам“.
М. Стајић
