Осам епизода, чије емитовање почиње 10. фебруара на каналу Суперстар ТВ, где ће се приказивати викендом од 21 час, прати инспекторку Соргу, која истражује мистериозни злочин. Гордан Кичић за „Дневников” ТВ магазин открива да нас радња серије води у Савремени театар у којем се глумци припремају за дугоочекивау премијеру представе „Случај Бертолда Б”, али након успешно одиграног комада и громогласног аплауза настаје мук - један од глумаца умире на сцени.
– У питању је трилер-мистерија од осам епизода, која је врло и духовита, а одвија се у позоришту и у питању је нешто што наша публика код нас још увек није гледала. То је једна серија која, по мом мишљењу, има доста везе са конструкцијом Агате Кристи. Сценариста Ђорђе Милосављевић и косценаристкиња Маја Тодоровић су то јако добро урадили. Мислим да је то нешто што је веома посебно, што код нас није снимљено. Цело лето смо то радили. Велика глумачка екипа нас очекује са више од 30 глумаца, који имају велике улоге. Милица Јаневски и Радован Вујовић су у главним улогама. Они су инспектори који ће нас водити кроз тих осам епизода, а причу покреће самоубиство или убиство на сцени током представе. То је један куриозитет серије јер је отварамо смрћу, која се десила уживо. Одатле креће заплет – каже на почетку разговора Гордан Кичић.
Какви се људски односи успостављају захваљујући глуми у том позоришту, иза позоришне завесе и светла сцене?
– Заправо, сачекујемо отварање позоришта које је реновирано и ово је велика премијера. При отварању тог позоришта упознајемо све те ликове - од управника, целог ансамбла, до оних који раде на свим позицијама у позоришту. Сви се они представљају на један начин, али онда ћемо схватити да заправо ти људи нису оно за шта се представљају, да постоје разни заплети из њихове прошлости који ће полако почети да испливавају, као и тајне и злодела итд.
Да ли, између осталог, због тога сви глумци у најави те серије на друштвеним мрежама носе маске?
– Та маска је заштитни знак тог нашег измишљеног позоришта. Имамо цео заплет око свега тога, али да не откривамо...
Прича серије најављена је као фикција, али има ли у њој неке пресликане истине о позоришним радницима?
– Наравно да не. То су нека општа места која смо преузели од њих и тако смо се поиграли са свим тим стварима. Мислим да је серија, осим што је врло узбудљива и јако драматична, и духовита. Мало се саркастично игра са тим светом, мислим да је у том жанровској одредници врло савремена у овоме што је данас тренд. Врло је занимљива.
Овога пута стигао вам је позив да режирате серију али не као продуцент свог пројекта. Да ли то долази као велики комплимент, будући да сте досад режирали углавном само своје продуцентске серије?
– Јесте. Нисам себе доживљавао на тај начин, али људи из „Firefly” продукције су ми указали то поверење да режирам серију и добро сам се осећао. Потпуно је другачија динамика била него када ја радим серију у својој продукцији као што је то био случај са серијом „Мама и тата се играју рата” и баш ми је пријало. Сарадња је била дивна, колеге су стварно биле савршене и мислим да је велики и изузетан каст. Видећете глумце које играју улоге у којима их досад нисте видели.
Чистог срца у наставак „Мале ноћне музике”
Након 20 година требало би да се вратите Спасоју и Цолету из „Мале ноћне музике”. Докле се стигло са писањем сценарија? И из какве енергије сад са знатно већим глумачким и животним искуством можете прићи таквој комичној причи и оправдати очекивања?
– Сценарио је готов и сада ћемо полако почети да конкуришемо и надам се да ћемо добити новац, јер мислим да ће други део те саге народ са огромним задовољством сачекати и ићи да гледа јер и нас је лично занимало како ћемо да савладамо тај наставак. Испоставило се да је та друга прича стварно спектакуларна и мислим да ће то бити веома успешно. Сада томе можемо прићи још боље и растерећено. Ми смо то радили чистог срца пре 20 година, а и даље нас је тај неки „гас” држао док смо писали сценарио. Мислим да само добра енергија иза тога треба да стоји и стајаће.
Глума је опет у фокусу сценарија једног пројекта који радите. Шта сте ви као редитељ овога пута успели да препознате у тој вашој професији измештајући се из улоге глумца?
– Само, у ствари, питање свести себе и доживљаја тог комада, серије или филма. Дакле, изместити себе из тог неког микропростора своје улоге унутар свега осталог и извући фокус на ширу ствар. То је, у ствари, разлика између глуме и режије зато што глумац гледа свој део унутар целе те слагалице, а редитељ мора да сагледа целу ствар.
Најавили сте да се спрема трећа сезона ваше серије „Мама и тата се играју рата”, сада, рекло би се, са великим задатком да оправдате велика очекивања публике. У ком правцу сад можете или морате да наставите?
– Прича се дешава три године након дешавања из друге сезоне, када су се Радисављевићи вратили са Камчатке. То је окружење из којег ми крећемо. Они већ три године живе у Београду, али не могу много да вам откријем, тек ћемо да снимамо. Остаје иста цела екипа, али имамо и прикључене чланове и биће узбудљиво. Тематика је на истом таласу, само су се разне околности промениле. Мислим да ће трећа да буде најзахтевнија од свега што смо радили у смислу самог заплета приче и догађаја који следе.
Ваш Вељко, којег играте у тој серији, добио је шансу да се развије у глумца који игра у страној серији за „Нетфликс”. Колико је та прилика још увек недостижна једном српском глумцу у стварном свету?
– Данас је све веома доступно и блиско. Ево, видите, наше колеге раде у иностранству. И ја сам у једном тренутку радио за Енглезе. Дешава се, није то више толика научна фантастика.
За сам крај фебруара најављена је љубавна комедија „Јорговани” у којој тумачите једну од улога. Каква је била сарадња са младом ауторском екипом?
– Нажалост, још увек нисам успео да погледам филм, али са сигурношћу могу да кажем да нас очекује један јако занимљив филм јер пре свега Синиша Цветић и Давид Јаковљевић, редитељи и сценариста, који су радили „Усековање”, а сада наступају са својим другим филмом. Отишли су на неки начин корак даље јер су направили саркастичну црну комедију, која такође говори о глумцима, редитељима, шоубизнису, о свету телевизијских серија које су данас јако присутне и популарне. Тај један мета моменат је свакако присутан и супер је било снимање. То смо радили прошле године, имам само речи хвале и за редитеља и за писца и за колеге које су учествовале, тако да очекујем један врло занимљив филм који ће нам понудити једну врсту духовитости, али и једне опоре критике стварности у којој живимо.
Кога играте у филму?
– Играм редитеља те серије (смех), који је на неки начин фрустриран јер режира сапуницу која се одвија са великим успехом толике године па је сад разапет између својих уметничких амбиција, а реалност га мало сад оповргава.
Како онда излазите и улазите у ликове из стварног живота? Мало сте у улози редитеља, мало у лику глумца, а све то вам се дешава и у стварном животу?
– Тако се наместило, ево, сад како то кажете, стварно је блесаво, али, и то је могуће (смех).
Владимир Бијелић
