Након глумачких тријумфа у десетинама филмова и серија, легендарних комедија и драма, ових дана доказује се и на пољу режије будући да је публици представио свој редитељски првенац под називом „Реална прича”. Реч је о комедији с елементима драме, која на биоскопско платно доноси причу о глумцу Вељку Радисављевићу који има утисак да се цео свет окренуо против њега и често упада у невоље с пријатељима, породицом и колегама, па чак и случајним пролазницима. Чекајући да добије велику улогу Вељко Радисављевић губи осећај за реалне проблеме с којима се суочава.
У овом остварењу Кичић је био и продуцент, сарадник на сценарију, али и главни лик, па и не крије да је посао био веома захтеван. Глумац нам је, након свечане премијере филма у новосадском биоскопу „Арена Синеплекс” рекао да му је због тога задовољство ипак још веће, те да се нада да ће публика схватити зашто је било важно да управо он стоји иза камере овог филма. Бавио сам се причањем приче, али не из визуре главног јунака, већ из неког објективног угла. Пратио сам и женску и мушку и дечју страну приче. Хтео сам најверодостојније да прикажем емоције и ситуације у којима се људи налазе са свим својим несигурностима, манама, грешкама, којих нису свесни. Зато се народ и смеје. Када бисте срочили ову причу у три реченице видели бисте да ми нисмо открили топлу воду и испричали огромну тему. Ово је прича о малим људима, који кроз разне муке пролазе да би дошли до себе. То звучи као флоскула, али мислим да ће публика која буде дошла да гледа овај филм имати ту врсту биоскопског искуства, односно, да се насмеју, а можда на крају и заплачу. Имају цело путовање, које, по мом мишљењу, краси добру причу. То ми је било јако важно и мислим да сам у томе успео, рекао је Гордан Кичић на почетку разговора за „Дневников” ТВ магазин.
Одакле уопште идеја да снимите свој филм, чији вас је сценарио, како сте рекли, десет година жуљао?
Да, овај сценарио се дуго „вукао“. Мене је ова прича гонила да је на прави тј. мој начин, направим филм. Пре неких четири године сам био при одлуци да то режирам, зато што сам текст као продуцент преузео и разговарао сам са пуно редитеља и нисмо се слагали у визури. Од почетка сам осетио како би тај филм требало да изгледа и какву причу да има, и, ето, десило се.
Је л' мислите да нам је недостајало оваквих, реалних, малих прича о добрим људима и свакодневним проблемима?
То не знам, али имао сам заиста потребу да направим ово остварење, јер сам веровао да има филма у тој причи и да ће публика волети да крене у то путовање са тим јунацима.
Је л' има нечег лично у овој причи?
Апсолутно, мени је ово прво редитељско остварење и има личног у њему.
Рекли сте да је редитељ захтевао да баш Гордан Кичић игра у његовом филму.
Да, инсистирао је да баш ја играм, није хтео да режира без мене јер је он тврдио да је овај глумац идеалан за ову улогу (смех).
Зашто?
Па добро се знају (смех).
А какав је био Гордан према редитељу?
Био је напоран! Сви су били напорни и детаљни, имали су своје захтеве, али било је и забавно, морам да признам. Све ове колеге сам звао да учествују у филму, а они су то са још већим задовољством прихватили. Ми живимо заједно и радимо исти посао. Ми из позоришта смо сви јако блиски, знамо се. Одмах су сви пристали.
Ако сам добро приметио, и ваш отац се појављује у филму. Јесте мало заната украли од њега, будући да је и он познати редитељ?
Јесте, и он је био ту. Причали смо много, долазио је на снимања и логично је да њему дам главну улогу која мом лику у филму предодреди даљу судбину.
Да ли се поносно стоји пред својим првим редитељским пројектом или има и страха и треме?
Немам ту врсту страха јер знам шта сам направио и само бих био срећан да публика подели ту моју радост и задољство. Не знам још увек какви су утисци. Надам се да ће публика проживети ток путовања са Вељком Радисављевићем и његовом несрећном супругом Јадранком.
Гледамо вас и у другој сезони серије „Сенке над Балканом“, чији је први део прошао феноменално, па су и очекивања од другог велика. Како се вама допала прича друге сезоне?
Супер је, не смем ништа да откривам пошто је у питању трилер. Алимпије Мирић је и даље у свом фазону - немилосрдан и бескруполозан! То је све што могу да кажем.
Иако је фиктиван лик он је за то време у којем је смештен филм, поприлично контроверзан. Шта мислите ко су све данас Калуђери, односно, кога Алимпије из данашњег доба представља?
Не знам, као глумац никада нисам извлачио паралеле, увек сам се бавио текстом, улогом и тиме на који начин је она мени интересантна да је градим. Имамо хиљаде примера таквих људи из сваког времена.
У односу на претходне пројекте у којима сте учествовали као продуцент, да ли се филмска и серијска индустрија померила корак напред?
Јесте, свакако. Сада је таква хиперпродукција да људи не могу физички да стигну да сниме све. Мислим да је све то квалитетно и добро. Самим тим што ће бити пуно садржаја различите продукције, квалитета и жанрова мислим да ће и млади људи који су у тим пројектима имати највише бенефита. Као млад глумац сам на академији радио више од 30 студентских филмова и мислим да сам на њима и испекао занат. Тако да у овом нашем послу је важно да се ради, производи, али не бесомучно, али за младе људе је то свакако важно. Не само за глумце, већ и за писце, продуценте и друге.
А да ли сте се некада бавили прошлошћу и својим улогама и тиме као сте их донели? Чини ми се да све што сте радили је било успешно. Не сећам се ниједне ваше улоге која није добра и успешна.
Хвала, али не бавим се тиме, не гледам уназад. Занима ме шта иде даље, шта ме даље иницира да размишљам о нечему.
А шта је даље? О чему даље размишљате?
Размишљам о томе како ће овај филм да прође код публике, па ћу мало да се одморим, јер сам доста радио у претходном периоду.
А да ли бисте се поново упустили у авантуру и снимите следећи филм?
Свакако, ако дођем до сценарија, приче, што да не!
Владимир Бијелић
