Главна јунакиња овог дугометражног остварења је Драгослава Алексић. Она има четири телевизора, троје унука, две најбоље другарице и мужа са којим се отима за даљински управљач. Живела је у пет земаља а да се није померила из свог стана у једној варошици близу границе. Медији и политика су се увукли у породичну интиму; док она са хумором и чврстином промишља о томе. Уместо бајки измишља за децу приче из стварног живота, док у њој, нада у бољу будућност не јењава.
Њен ненаписан животни мото би могао да гласи: “Од ујутро од када устанемо, сваки наш гест је чин одговорности којим започиње промена света”.
Желела сам да испричам причу из угла старије жене окружене породицом, која је паметна и духовита, друштвено и политички заинтересована, која живи на периферији земље, а не у главном граду, која није гладна и чија је драма у томе што схвата да живимо као нојеви глава забодених у песку, правећи се да не схватамо посрнуће које нам се догађа, каже Новосађанка Биљана Туторов, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња филма “Када дођу свиње”.
Драгослава је, наставља наша саговорница, одговорна грађанка за разлику од “елите” наше земље, како владајуће тако и опозиционе, која из својих комфорних станова и вила презире “обичан” народ.
Иначе, прошле недеље њен филм је имао северноамеричку премијеру на Hot Docs - највећем фестивалу документарног филма у Северној Америци, а биће приказан и на фестивалу Subversive у Загребу у оквиру међународног документарног такмичарског програма.
В. Ц.
