Чувајући човека у себи и не заборављајући дедине речи да су доброта и поштење увек на цени, Зоран није допустио да га промени популарност, која је, чини се, стигла преко ноћи. Годинама је у свој рад улагао много напора не би ли остварио дечачки сан. Делић његових снова је испуњен када је уписао и завршио студије глуме на Академији уметности браће Карић у класи Предрага Ејдуса, од ког је упијао основе заната.
Како су га филмови одувек фасцинирали, жеља му је да заигра на филмском платну, јер је таленат до сада имао прилику да доказује у серијама. Тако је у Хрватској пре шест година први пут заиграо у серији „Ружа вјетрова“, што му је, како каже, помогло у даљој каријери. Његови снови почели су пре неколико месеци да се остварују и у Србији, а домаћа публика је Зоранову љубав према глуми и харизму којом плени брзо заволела. Томе је дефинитивно допринела улога Николе Исидоровића, помало саможивог заљубљеника у слободу, којег тумачи у серији „Истине и лажи“ на Првој телевизији. Разлог велике популарности ове серије глумац проналази у томе што је она публику вратила неким изгубљеним и заборављеним вредностима.
"Избегавали смо насиље, псовке и убиства. Љубав је главни састојак наше серије. Љубав према породици, партнеру, према пријатељима, колеги, сестри… Љубав која опстаје и лечи у најтежим ситуацијама. Љубав је истина која брише сваку лаж”, објаснио је глумац Зоран Пајић, на почетку интервјуа за Дневников ТВ Магазин.
Од самог почетка емитовања серија „Истине и лажи” је квалификована као породична. Колико је по вашем мишљењу данас тешко окупити и задржати целу породицу пред малим екранима?
У данашње време је тешко окупити целу породицу и на недељном ручку, а камоли пред малим екранима. А и када се окупе, углавном су деца на телефонима, а родитељи изгубљени у неким својим проблемима. Управо зато ми је веома драго да наша серија окупља породицу сваког радног дана и да сви заједно после одгледане епизоде коментаришу поступке ликова и уче из њихових грешака. Много родитеља ми је рекло да су почели ову серију да гледају на наговор своје деце. Наша серија говори и о неким темама које нисмо имали прилику да видимо на малим екранима до сада, на један приступачан и топао начин.
Колико се проблеми савремених јунака у вашој серији разликују од оних у чувеним југословенским породичним серијама?
Породица Исидоровић је једна просечна српска грађанска породица која, као и свака друга, стално кубури са новцем. Али, разлика је у томе што фокус није само на беспарици, него на породичним вредностима. Однос Дане и Илије се ретко виђао на нашим екранима, јер они без срама и стида међусобно изражавају своју љубав. Дана није очајна домаћица коју муж малтретира, него једна самосвесна жена, увек спремна на акцију, а Илија није алкохоличар који ће пре да проводи време у кафани него у својој кући. Напротив, он је ту за своју породицу и заједно са Даном покушава да реши проблеме. Направили смо један искорак управо због неких ликова и односа међу њима које нисмо имали често прилику да видимо раније.
Готово сви глумци серије су више пута говорили да је атмосфера на снимањима сјајна, те да сви заједно функционишете као породица. Колико је то значајно за један пројекат и преношење емоције публици?
То је сигурно једна од битних ставки у овом послу. Ми се бавимо емоцијама, односима, људима, а публика сигурно може да осети када је енергија у екипи негативна и кад се не верује у оно што се ради. Последњих осам месеци радим на овој серији и она ми је доказала да је велика срећа и привилегија радити оно што волиш. Цела екипа, и она испред и иза камера, дише као једно, баш зато што сви верујемо да радимо добру ствар која доноси осмехе и радост у домове. Добио сам неколико порука у којима нам се дивни људи захваљују што им у неким тешким и болним тренуцима наша серија измами осмех на лице. То је та лепа и топла емоција која не може да се пренесе ако екипа то исто не осећа.
Недавно сте изјавили да је ваша глумачка веза са Јаном нераскидива. Мислите ли да то и публика примећује и да сте због тога као пар омиљени у серији?
Са Јаном се нисам познавао пре серије, али сам био упознат са њеним радом. Када смо се први пут упознали на састанку пре почетка серије, одмах се осетила топлина и лепа емоција међу нама. Срећа је имати за колегу и пријатеља тако интелигентну, талентовану, дарежљиву, професионалну, брижну, добру и искрену особу као што је Јана.
Је ли вам рад на хрватској серији ,,Ружа вјетрова“ помогао да сазрите као глумац?
Када неки пројекат радите девет месеци непрекидно, можете много да научите кроз тај процес сазревате као глумац и то се види на екрану. Глума је такав посао да стално учите и истражујете изнова. Занат је нешто што остаје, а када радите на неком новом лику, почињете све испочетка и скоро да никад не знате како ће тај лик изгледати на крају. У том копању, тражењу, истраживању и јесте чар овог посла.
Шта сте научили од тамошњих колега и редитеља?
Начин рада је скоро исти као и код нас. У ,,Ружи вјетрова" сам говорио сплитским нагласком и морао сам добро да га научим и савладам како бих могао у потпуности да баратам ликом. Велики глумац Жарко Радић, који је играо мог оца, ме је научио да је мера у глуми велико умеће.
Да ли је боље говорити истину или, као ликови у серији, понекад оправдано користити лажи?
Лаж увек исплива у неком тренутку. Лажемо из слабости, страха, бола и несигурности. Скоро да не постоји човек који није изрекао бар неку ситну лаж, али првенствено треба бити искрен према себи, како не би лагали друге. Свака лаж, која угрожава другу особу, је неприхватљива.
Владимир Бијелић
Фото: Александар Крстовић
