Многи филмски режисери стога сматрају да је боље да им филм игра у најспореднијем програму Кана него на било ком другом фестивалу, укључујући Венецију и Берлин.
Иако је често критикован да у програм уврштава увек исти круг “претплаћених” миљеника, овогодишњи Кан, 71. по реду, који почиње вечерас, по том је питању донео изненађење. Кад је концем априла дирекција на челу са селектором Тијеријем Фремоом објавила службени програм, на том попису није било неколико филмова за које су „добро обавештени” кругови тврдили да ће се сигурно наћи у конкуренцији, попут Мајка Лија и његове историјске драме “Петерло” или остварења Алфонса Куарона “Рим”. Томе треба додати и чињеницу да неки од престижних канских мезимаца истина долазе на фестивал, али ван конкуренције, попут Гаспар Ное и његовог “Климакса”.
Елем, у трци за Златну палму је укупно 21 филм, од којих су само три режирале жене, а тек је један дебитант - Египћанин A.B. Shawky с филмом “Yomeddine”. Такође, приметно је да у конкуренцији има јако мало америчких филмова (само два), и да је никад више азијских (чак седам, укључујући два кинеска и јапанска).
У сваком случају, овогодишња фестивалска конкуренција - чак и лишена бројних горепоменутих “претплатника” - доноси низ наслова редатеља који су у Кану претодних година награђивани.
Најављено је приказивање филма “Терет” дебитанта Огњена Главонића, с Леоном Лучевим у главној улози, у независном паралелном програму „15 дана аутора”.
Ту су, рецимо, победник из 2014, турски редитељ Нуре Билге Џејлан, с новим филмом “Дрво дивље крушке”, или двоструки оскаровац, Иранац Асгар Фархади, који је нови филм “Сви знају” снимио у Шпанији, и то са Пенелопе Круз и Хавијером Бардемом. У конкуренцији је и доајен француског новог таласа Жан-Лик Годар, који (занимљиво, али истинито) никад није победио у Кану, но стално је ту с новим филмовима, па и ове године с остварењем “Књига слика”.
Првоборац афроамеричког филма Спајк Ли својевремено је, 80-их година прошлог века, управо у Кану стекао репутацију, но дуго га није било на фестивалу, а сад се враћа у конкуренцију, и то с криминалистичким филмом “Blackklansman” о афроамеричком детективу који се успе убацити у редове Кју-клукс-клана у Колораду. У конкуренцији је такође и најславнији режисер тзв. шесте генерације кинеског филма Жиа Чжанке, а његов филм “Пепео је најчишће бело” најављује се као раскошна и скупа арт-епопеја.
Жиријем, који ће имати пет жена и четири мушкарца, председаваће глумица Кејт Бланчет.
У њему ће бити и кинески глумац Чанг Чен, америчка сценаристкиња Ава Дуверне, певачица из Бурундија Кађа Нин и руски редитељ Андреј Звјагинцев, америчка и француска глумица Кристен Стјуарт и Леа Седу, канадски редитељ Дени Вилнев и француски Роберт Гедигијан.
Ипак, ако у Кану постоји филм који филмофили ишчекују с највише заинтригираности, онда је то свакако остварење које затвара фестивал, и то ван конкуренције. Реч је о филму “Човеку који је убио Дон Кихота”, којем је легендарни монтипајтоновац Тери Гилија посветио 19 година живота. Његова верзија Сервантесовог романа зачета је још 1998, да би филм на концу био уавршен две декаде касније, и то у верзији којој играју Адам Драјвер и Џонатан Прајс. Но, још није извесно да ће филм и бити приказан, јер је један од бивших продуцената филма, због неразрешених рачуна, затражио судску забрану пројекције
М. С.
