Леонардо ди Каприо и Бред Пит глуме телевизијску звезду вестерна и њеног каскадера, а необично су повезани и у животу, нераскидивим пријатељством. Када крајем шездесетих, Холивуд, хипи-покрет, цео свет почне да се претвара у глобалну индустрију забаве, све мање у вези са такозваним златним добом “искрене” и “истините” уметности, почеће да се мења и живот пара протагониста...
Филм “Било једном у Холивуду” би најпре, или најзад, могао да се окарактерише као драма. Сви досадашњи Тарантинови флертови са свим могућим филмским жанровима су сувисло драматуршки сложени у једну сложену, дубоку, интимну људску причу о властитом позиву, идентитету, у време кризе. Не социјалне, економске, политичке, него време кризе средњих година, заласка каријере, сређивања рачуна... Ко одгледа филм до краја, ово ће му бити још јасније, кроз иронични епилог на ођавној шпици.
Ко филм буде гледао отпочетка, одмах нека зна да неће тако лако да се забави. Тарантино је то, уосталом, престао да ради још средином свог дугометражног филмског опуса који сада броји девет остварења. И џабе све тривије, псеудоисторијско повезивање ликова, односа, сцена и ситуација с цитирањем - богатим, енциклопедијским познавањем филмске литературе, карактеристичним за Тарантина - “Било једном у Холивуду” плени првенствено драмским наративом, монтажом, музиком, феноменално одиграним улогама, што је много више од омажа чак и самом себи. Брус Ли, Роман Полански и Шерон Тејт, само су неки од замајаца за уметнички подвиг приче коју износе главни јунаци, од којих (наравно, како за кога) побеђује онај Бреда Пита.
Нови филм Квентина Тарантина има све везе са филмом Серђа Леонеа! Осим што су повезани насловима, фамом да је ово и Тарантинов последњи филм, тема - вестерн, пар главних јунака, силне референце на историју Америке, више су него уизбудљива грађа коју таратино тка још од својих почетака, сценарија за “Праву љубав”, филмова “Улични пси” и “Петпарачке приче”. Ко год је велики љубитељ његовог опуса, пронаћи ће безбројне везе којима ће моћи да се забавља, читајући између редова, и у већ исписаним редовима бројних записа о томе ко, шта, кад и како.
Заиста су ретке легенде. Треба уживати у онима који живе кад и ви.
Игор Бурић
