Рођен је 31. маја 1940. године у Београду, где је дипломирао режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију средњеметражним играним филмом “Изразито ја” (1967), који је проглашен најбољим филмом у свим категоријама на Фестивалу младих аутора у Њујорку (у жирију су поред осталих били Стивен Спилберг, Енди Ворхол, Мајкл Николс, Питер Богданович). Филм је дистрибуиран у САД.
Документарни филм “Колт 15 ГАП” (1971) награђен је на фестивалима у Оберхаузену, Утрехту, Београду, нашао се у Антологији филмова фестивала у Оберхаузену (објављена поводом 50 година фестивала), а амерички историчар филма Е.Барнау га је уврстио у своју књигу "Историја светског документарног филма".
Најважнији Јовановићеви документарни филмови су: "Револуција која тече" (1972), "Радни људи уметници" (1975), "Наркомани" (1976), "Човек који је правио системе" (1990), "Вуковар зашто” (1991).
Играни филм “Млад и здрав као ружа” (1971), приказан на Фесту 2006, добио је награду жирија филмске критике Фипресци и постао култни филм младе филмске критике и публике.
Јовановићеви филмови, пре свега у домену филмске естетике, били су испред свога времена и то не само код нас, већ и у светским оквирима. Бавио се и проучавањем историје и теорије филма.
Био је дугогодишњи предавач на филмским и видео семинарима Јавног Завода културних делатности Републике Словеније у Љубљани. На постдипломским студијама Педагошког факултета у Љубљани Јовановић је предавао предмет “Филм и видео”.
Јован Јоца Јовановић је аутор књига “Увод у филмско мишљење” и “Увод у драматургију филма"
