Паскаљевић је дипломирао филмску режију на Прашкој академији.Режирао је многе документарне филмове и ТВ драме за ТВ Београд, а први дугометражни играни филм ''Чувар плаже у зимском периоду'' снимио је 1976. године.
Направио је преко 30 документарних и 13 играних филмова.
Међу познатим Паскаљевићевим остварењима су ''Пас који је волео возове'', ''Посебан третман'', "Земаљски дани теку", ''Варљиво лето 68.'', ''Сутон'', ''Буре барута'', ''Танго Аргентино''.
Добитник је многих престижних награда, међу којима су награда критицара за најбољи европски филм 1998. за ''Буре барута" и награда критичара у Сан Себастијану 1990. за ''Време чуда''.
Часопис ''Варајети'' сврстао га је 2001. у пет најбољих режисера године, поред Лалса Халстрома, Нила Џордана, Стивена Содерберга и Едварда Јанга.
Одликова је и француским Орден уметности и књижевности.
Први је филмски режисер који је 2002. у Минхену добио Награду "Бернард Вики Мост“ за хуманизам у својим делима.
Зеленовић: Отишао је један од најбољих редитеља еx-YУ
БЕОГРАД: Отишао је један од најзначајнијих филмских редитеља у последњих 30 година на простору некадашње Југославије, изјавио је за Тањуг Радослав Зеленовић, управник Аудио-визуелног архива и центра за дигитализацију САНУ и дугогодишњи директор Југословенске кинотеке, поводом смрти Горана Паскаљевића.
Зеленовић напомиње да је Паскаљевић био дете Кинотеке и да то никада није крио.
"На њега су пресудан утицај имали филмови које је у доба стасавања погледао управо у Југословенској кинотеци. Студирао је у Прагу и постао део аутора из некадашње Југославије који су у историји наше кинематографије познати као припадници Прашке школе", казао је Зеленовић.
Подестио је да је Паскаљевић снимио око тридесетак документарнихм Тв и играних филмова.
"То нису били спектакли, већ интимистички филмови чији су јунаци били обични људи и њихови проблеми. Свако од нас је могао да буде јунак Паскаљевићевих филмова и он је своје јунаке бранио... Бранио је њихово право на бољи живот без обзира да ли су они били чувари плаже или штићеници старачког дома", казао је Зеленовић.
Према његовим речима, Паскаљевићеви филмови су били препознатљиви свуда у свету.
"Познате су ретроспективе његових остварења у светским филмским центрима. Велики губитак за нашу културу и кинематографију представља одлазак Горана Паскаљевића", рекао је Зеленовић.
Карл:Иза Паскаљевића остала једна од најпродуктивнијих филмографија
Иван Карл, градски секретар за културу и председник одбора Феста, поводом смрти Горана Паскаљевића за Танјуг каже да један по један одлазе филмски ствараоци и сваки са собом у незаборав носи и део наших емоција.
Према Карловим речима, иза Горана Паскаљевића је остала једна од најпродуктивнијих и најцеловитијих филмографија на овим просторима.
"Био је човек филма, рационалан у расуђивању и искрен у стварању" казао је Карл.
Пантелић: Иза Паскаљевића остају филмови
Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке, изјавио је за Тањуг да га је вест о смрти Горана Паскаљевића јако растужила и истакао да иза њега остају филмови, "а то је тако пуно".
Он је посебно нагласио да су филмови великог мајстора режије стално били присутни у његовом животу.
"Као млад, гледао сам Горанове филмове у биоскопу. С њим сам крајем осамдесетих направио први велики интервју, а деценијама касније био сам члан Савета Феста којим је председавао Горан. Волео сам његово друштво и наше разговоре. Ведар, џентлмен мангупског осмеха и истих таквих манира, стварао је приче које су га се тицале", каже Пантелић.
Према његовим речима, Паскаљевић је имао невероватну способност поистовећивања с ликовима из својих дела које је често модификовао вињетама из сопственог животног искуства.
"Волео је Париз, Београд, Праг и Опатију. Задњи пут чули смо се након што смо рестаурирали његов филм ''Посебан третман''. Иза Горана остају филмови, а то је тако пуно. Он је то знао", истакао је Пантелић.
Вукосављевић: Српска култура сиромашнија за једно велико име
БЕОГРАД: Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић упутио је вечерас саучешће поводом смрти прослављеног режисера и сценаристе Горана Паскаљевића, саопштено је из Министарства културе.
"Српска култура остала је вечерас сиромашнија за још једно велико име. Поводом потресне вести о смрти Горана Паскаљевића, у име Министарства културе и информисања и у своје лично име, изражавам најдубље саучешће његовој породици, пријатељима и бројним поштоваоцима у Србији и широм света", навео је Вукосављевић у телеграму саучешћа.
Истакао је да је Паскаљевић обогатио српску и светску кинематографију бројним квалитетним филмовима и својеврсним редитељским рукописом.
"Паскаљевић је тананим сензибилитетом, тихо, али снажно и убедљиво ткао своју филмску поетику и осликавао своје јунаке и њихову епоху критички али без јеткости, као мудри човекољубац", навео је министар.
Додао је да је српска и некада југословенска филмска публика деценијама била поносна на свог прашког ђака и оствареног талента, а Паскаљевић јој је то обилато враћао филмовима којима јој је грејао душу, врлине сликао љубављу, а мане хумором и суптилном иронијом.
"Увек насмејани и ведри лик Горана Паскаљевића и његово значајно дело заувек ће остати амблематични део српске филмске историје али и културе у целини", наводи се у телеграму саучешћа министра Вукосављевића.
