Иако ово није њена прва улога, будући да смо је већ гледали и у претходном Филиповићевом остварењу „Поред мене”, у филму „Пети лептир”, али и у серијама „Јутро ће променити све”, „Беса”, „Жигосани у рекету”, „Мама и тата се играју рата” и „Бунар”, за Мину је веома важна јер је прва главна.
– Ми смо после Пуле и Сарајева имали доста добрих критика, аналитичких, које су се односиле на тему филма. Нико није дао коментаре за било чију глумачку изведбу, што је нас највише занимало (смех). Били смо прилично збуњени, нисмо знали шта да очекујемо од публике, али сам после београдске премијере у некој нирвани. Толико сам била сталожена, нисам имала толику трему јер сам имала утисак да ће све бити како треба – прича за „Дневников” ТВ магазин Мина Николић. – Публика је заиста видела све што смо желели да се у овом филму види и драго ми је због тога, јер мислим да ми овде у нашем региону често имамо тенденцију да потцењујемо публику и мислимо да она не види ствари и да је то све публика неких ријалитија, које ми и спомињемо у овом филму. Заправо, људи воле да размишљају и да буду подстакнути на размишљање. Е, сад, да ли прихватају све и да ли се са тим слажу, то је већ друга ствар.
Мина је, занимљиво, оберучке прихватила улогу у филму „Поред тебе” иако није знала на самом почетку како ће филм до краја изгледати. Била је, каже, одушевљена позивом да игра главну јунакињу.
– Да се не лажемо, била сам срећна што имам било какву прилику и у том тренутку нисам видела ширу слику од тога. Али, како се та прича ширила видела сам и сама да има много материјала да се прича надограђује, зато је, можда, на крају крајева, све и трајало толико дуго – прича нам глумица. – Признајем, и ја сам доживела неку врсту трансформације, као и Ксенија, јер сам била била несвесно биће по питању разних неких ствари. Нисам размишљала о томе да и ми млади морамо да имамо ставове и да неке ствари морају да нас интересују јер нас се тичу. Редитељу Стевану Филиповићу сам рекла како о политици, нашој држави и историји не знам много и да је једини начин да то решим био да седнем, читам и истражујем. Онда сам схватила да је ово мало озбиљнији филм од тога „Мина се игра главне глумице” и тако смо и кренули заједно да радимо.
Иначе, Мина је ћерка легенде југословенског глумишта Марка Николића, који је, као и она играо у серији „Жигосани у рекету”, као и у филму „Пети лептир”, али на њену велику жалост није за његовог живота делила кадар са њим, што не може, како је недавно рекла, да прежали. Ипак, у филму „Поред тебе” имала је срећу да се у кадру нађе с његовом колегиницом Светланом Бојковић, са којом је оставио дубок траг домаћој кинематографији радећи на серији „Бољи живот”. Како каже, није ни знала да ли је Светлани познато ко је она када је дошла на снимање, па није ни знала како да реагује када ју је видела.
– Нисам знала да ли да јој се бацим у наручје (смех) или да будем професионална. Пришла сам јој, али ми она ни на који начин није дала до знања да зна ко сам ја. То ме је толико копкало, нисам знала како да се поставим, имала сам неку дистанцу, нисам могла да се опустим. То је све ишло у прилог односа који је нас две требало да остваримо у том филму и прилично сам сигурна да је с том намером и урађено с њене стране – истиче Мина Николић. – Без обзира на то шта је Светлана све снимала са мојим оцем, она је, пре свега, била веома професионална. Када смо завршиле снимање приошла ми је и кренуле смо да причамо, а тада сам схватила да је све време знала ко сам, али да ме је крчкала (смех). Када је филм имао своју премијеру у Пули, схватила сам да је то што је она била ту је стварно донело неки татин дух и нешто из времена глумаца старе гарде, људи из тог времена, нечег дамског и господског у тим људима, што мислим да изумире. Баш се трудим да у овим тренуцима, кад имам било какав домет до јавности, потенцирам то да морамо да вратимо лепе манире и поштовање.
Мина игра и у трећем наставку Стевана Филиповића „Поред нас” који ће наставити причу о генерацији која се налази у „неприродним” околностима. Филм је већ снимљен и излази наредне године. Мина признаје да је и сама била одушевљена оним што је видела кроз кратак тизер, те најављује да ће то бити спектакуларан филм, снимљен блокбастерски и, визуелно, право освежење у домаћој кинематографији.
– Опет је у питању нека одвојеност и изолација главних јунака, као што смо имали у првом делу - у филму „Поред мене”, само што је све сада много другачије и суровије, у складу са нашим годинама. Филм говори о неким комплекснијим проблемима, него што су били тада, али толико продубљени да ће то бити спектакуларно – открива за наш лист глумица и додаје да су јунаци у том филму смештени у природу, те да су услови у којима су радили били веома тешки, јер су снимали често ноћу, на ветру, мокри, смрзнути и гладни. – Баш нам је било тешко у сваком смислу и нисмо ни размишљали како ће филм да изгледа, само смо гледали да извучемо живу главу одатле па смо се позитивно шокирали када смо кроз тизер трећег дела видели круну тог труда и рада.
Будући да је учествовала у ријалитију „Сурвајвер”, у којем је показала снагу ума и издржала тестове преживљавајући у природи, одсечена од цивилизације, упитали смо Мину да ли јој је то искуство помогло на овом снимању.
– Да сам једном изговорила наглас оно што сам хтела мислим да би ме цела екипа „бомбардовала” на снимању јер, заправо, за мене услови и нису били толико страшни. Нисам размажена, иначе, по том питању, али ми, поготово после „Сурвајвера”, није страно да се упрљам, да сам мокра, ни да спавам на неудобном – објашња Мина Николић. – Ја сам била срећна што сам имала где да спавам, док су други људи коментарисали: „Јао, шта је ово, спава нас десеторо заједно”. Стварно нисам имала право гласа, јер, како заустим да кажем како је мени нешто сасвим прихватљиво, тако видим већ устремљене погледе и уопште нисам хтела да се позивам на то своје искуство, јер знам да би сви коментарисали да сам ја сама тражила да будем у природи, а они ово нису. То моје ријалити искуство ми је помогло само да још више могу да издржим, а генерално учим кроз живот да могу много да издржим, јер мислим да нам, кад до те мере ојачамо, стварно не може нико ништа и да можемо још боље да радимо свој посао, а поготово да идемо кроз живот јер смо изложени каменовању са свих страна.
Владимир Бијелић
