Посебну вредност овом културном догађају даје чињеница да ће публика моћи да види део фонда Галерије чије седиште је у Новом Саду, Европској престоници културе 2022. године, као и то што се изложба одиграва у Темишвару, који ће ову престижну титулу понети у 2023. години, рекла је Гојковић.
На свечаности Гојковић је нагласила да се овом изложбом исписује ново поглавље у историји односа Новог Сада и Темишвара, два важна културна центра у региону, као и да тиме на још један начин заједничким снагама обогаћујемо и странице давно започете приче о пријатељству српског и румунског народа.
Изложба Галерије Матице српске на првом месту указује на европску димензију и европске вредности културног наслеђа Србије, рекла је Гојковић и прецизирала да су на њој обухваћена уметничка дела из различитих епоха, обједињена у циљу представљања и афирмације оних вредности на којима се темељи европска цивилизација.
На изложби су представљена дела великих српских сликара: Саве Шумановића, Милана Коњовића, Паје Јовановића, Петра Добровића, као и првог српског литографа Анастаса Јовановића.
„Кроз читаву историју нашег континента, а нарочито у 20. веку и савременом добу, појам слободе део је онога што називамо ‘европски начин размишљања'. Протоком времена, мењало се и значење појма слободе односно већинско мишљење шта идеал слободе подразумева и обухвата“, приметила је министарка културе и информисања.
Гојковић је рекла да је међу четири кључне теме, односно феномена који одређују ову изложбу јесте и прогрес, приказан кроз прогрес у технологији и науци и прогрес у образовању.
„Тешко да постоји аутентичнија личност, која на бољи начин може да представи прогрес, од Доситеја Обрадовића, великог српског просветитеља рођеног недалеко одавде. Његов литографски портрет израдио је Анастас Јовановић 1852. године и на њему се у позадини виде књиге, као симбол науке и образовања, али и као неизоставни пратилац Доситејевог лика и дела“, подвукла је министарка културе и информисања.
Гојковић је констатовала да су преостале две теме изложбе, наслеђе и разноликост, такође саставни део европске традиције. „Мит и свето одувек су имали важну улогу у развоју читавог друштва, самим тим и уметности. На изложби можемо видети дела инспирисана митовима раних цивилизација, као и дела црквене уметности са мотивима из српских манастира“, додала је министарка културе и информисања.
Нагласивши да је разноликост једна од основних европских вредности и један од појмова који најпрецизније одређује наш континент, Гојковић је истакла да је богатство различитости одувек оплемењивало друштва и заједнице, а посебно културу и уметност и као пример навела међусобне повезаности и прожимања народа, религија и традиција, слику Ђорђа Пешића из 1871. године, на којој су заједно православни и католички свештеник, као симбол дијалога и толеранције.
„Уверена сам да ће односи две државе и два града, као и институција и установа културе обе земље, и у будућности ићи узлазном путањом“, рекла је Гојковић прогласивши изложбу отвореном.
На отварању посетиоцима су се обратили и државна секретарка за културу Румуније Јулиа Поповици, директор Националног уметничког музеја Филип Адриан Петцун, председник Жупанијског савета Тимиша Алим Адриан Ника и директорка Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски.
