У трци за најпрестижнију књижевну награду нашли су се Елведин Незировић с романом "Ништа лакше од умирања" (Лагуна), Стево Грабовац за "Мулат албино комарац" (Имприматур) и Видосав Стевановић с књигом "Паучина" (Службени гласник).
Такође, међу десет најбољих дела нашао се и роман Слободана Тишме "Грозота или..." (Чаробна књига), као и "Чвор на омчи" Драшка Сикимића (Лом).
У ужем избору је овог пута и једна жена, Ана Вучковић с романом "Југослав" (Партизанска књига).
"Блиблија" Ненада Рацковића у издању Лагуне још један је наслов који се бори за Нинову награду, као и "По шумама и горама" Миленка Бодирогића (Орфелин), те "Пас и контрабас" Саше Илића (Орфелин) и роман Немање Јовановића "Руди" (Партизанска књига).
Жири Нинове награде критике за најбољи роман године, који ради у саставу: Бранко Кукић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић, Марија Ненезић и Теофил Панчић (председник) до 16. децембра добио је 201 роман који улази у конкуренцију за роман године.
Актуелни лауреат је Владимир Табашевић за роман "Заблуда Светог Себастијана".
Престижно признање додељује се од 1954. године, а први добитник био је Добрица Ћосић за роман "Корени".
Током протеклих година додељивана је писцима са простора целе бивше Југославије. Њен троструки лауреат био је једино Оскар Давичо, док су двоструки били Добрица Ћосић, Живојин Павловић и Драган Великић, који овога пута није добио прилику да буде троструки добитник, јер није прошао у ужи избор.
Давичо је био и једини лауреат НИН-ове награде две године узастопно (1963. и 1964).
