У поплави безбројних наслова хиперпопуларне епске фантастике роман “Црно крило” Еда Макдоналда истиче се као изненађујуће забавна књига која за промену уопште није површна. “Црно крило” је први наслов из незавршене трилогије мрачне фантастике „Знака гаврана“ чији трећи део излази ове године у Европи. Иако фантазијски, Макдоналдов свет функционише по уверљивим и логичним принципима, и у том смислу је одличан пример онога што на помодним курсевима креативног писања воле да називају „wordbuildingom“ (грађењем света).
Макдоналд је по образовању професор историје са завршеним постдипломским студијама из средњовековне историје, и то се у његовом приповедању заиста и осећа. Принципи друштва које он конструише не само да су уверљиви, већ кроз фантазијски отклон повремено постаје болно очигледно колико савремени сурови либерални капитализам суштински подсећа пре на модерни феудализам него на друштво у ком влада меритократија. Призори радника у фабрикама светлости који скупљају драгоцену енергију седећи у бескрајним низовима разбоја док не колабирају од исцрпљености евоцирају слику коју је нажалост врло лако превести у ситуацију из наше стварности.
У Макдоналдовој визији стварности неке друштвене појаве су можда и мање перфидне у својој појавности него у стварном свету. Тако, чин за праћење, која суштински одговара GPS-у којим савременог човека увек прате велике компаније попут Гугла или Фејсбука, у „Црном крилу“ бар је недвосмислено (и духовито) приказана као опасна клетва. Занимљиво је и да је Макдоналд познавалац мачевања (специјализован за италијански дуги мач), што је оставило трага и на начин на који конструише акционе сцене у роману које су динамичне и реалистичне (а често и информативне).
Једна од јачих тачака књиге су њени јунаци. Заплет прати капетана Галхароа, допадљивог представника из галерије разочараних и циничносаркастичних протагониста златног срца, са мрачним шармом негде на пола пута између Гералта од Ривије и Поручника Блуберија. У мрачној авантури у којој ће се наћи, везан за чудног господара који му шаље елиптична и нејасна наређења, Галхароа прати неостварена љубав из младости, строга чаробница посвећена науци до ивице лудила и фанатизма, и Нен, безноса плаћеница која презире племство и цени жвакање смоле. Иако се бави озбиљним темама, књига често оставља ведрији утисак, захваљујући сталним духовитим опаскама крајње самокритичног и аутоироничног протагонисте.
Настасја Писарев
