Награде ће лауреатима бити уручене у петак, 29. септембра у 19 часова у Банатском културном центру у Новом Милошеву у оквиру свечаног отварања тродневне манифестације Дани Теодора Павловића, коју БКЦ 24. пут организује у сарадњи са Матицом српском а под покровитељством Општине Нови Бечеј. Није згорег подсетити на то да је манифестација установљена у знак сећања на обновитеља и реформатора Матице српске, њеног првог секретара, уредника Летописа и оснивача потоње Галерије Матице српске, оснивач прве музејске збирке у Срба, новинара и родоначелник журналистике у Срба, адвокат, књижевник, преводиоца – дакле, личности чије је прегалаштво дало трајни допринос српској култури, која је 1804. рођена управо у Новом Милошеву.
Образлажући одлуку да награду за животно дело додели Јовановићу жири који су творили проф. емеритус др Сава Дамјанов, проф. др Срђан Шљукић и књижевник и председник БКЦ Радован Влаховић указао је на то да се ради о једном од најплоднијих и најзначајнији тумача српског наслеђа.
„Бојан Јовановић је аутор значајног и обимног научног опуса посвећеног етнолошком и антрополошком истраживању наше традиционалне и савремене културе. Двадесет и осам ауторских, дванаест приређених књига и преко двеста радова објављених у периодици, зборницима и посебним издањима, као и бројни текстови, прикази, осврти и коментари у дневним и недељним листовима, плод су његовог вишегодишњег рада који карактерише критички однос према дотадашњем наслеђу и тежња да се што целовитије сагледају разматрани феномени. У односу на претходне истраживаче, његово дело одликују резултати остварени дубинским анализама културних слојева и настојање да се комплементарним знањем осветле битне појаве у српској традиционалној и савременој култури”, навео је жири.
Када је пак реч о песничкој књизи „Психологија гравитације” Ненада Шапоње, жири истиче да су стихови новосадског поете препознатљиви у савременој српској поезији по стилској перфекцији, херметичности и оштрим метафизичким увидима: „Уместо неког наивног лирског узлета, које гура у први план субјективност у њеном суочавању са светом, без стварне рефлексије, код Шапоње, од самих почетака, глас његове песме урачунава и сопствену позицију, а са тим рефлексивним односом се рађа и сумња; она је лековита, она развејава илузије у које смо умотани. Упрвој целини песникове нове књиге са необичним насловом Психологија гравитације, тај основни дијалошки однос се схвата као нарушен, као забуна између тебе и мене.
Узрок те забуне је, чини се, у томе што кроз живот пролазимо вођени бацањем коцке, дакле случајно; и као да то није довољно, песник нам даље сугерише: ова игра је намештена, коцка у себи носи тег, који ће пореметити равнотежу случаја. Но, претпоставка да је животна игра намештена, и да уопште постоји коцка са тегом, уједно импликује реалност социјалног контекста у коме једино може да се појави такав однос; усред додира душа, како каже песник, стално бејасмо на раскршћима“.
М. Стајић
