У свом најновијем роману она је реконструисала антички период и живот царице Хелене/Јелене, мајке Константина Великог.
Комбинујући историјску грађу са фикцијом, ауторка је успела да читаоцима дочара узбудљив и интригантан живот Свете Августе, прве римске царице која је примила хришћанство и пронашла Христов крст у Јерусалиму, наведено је у образложењу.
Ситуирајући радњу романа на простор Балкана, а посебно у античке градове Наис (Ниш) и Сингидунум (Београд), Митровић, како је приметио жири, оживљава једно минуло време на живописан начин. Ауторкину пажњу привлачи пре свега психолошки профил главне јунакиње.
Иако писан у трећем лицу, захваљујући вештини приповедања Мирјане Митровић, роман успава да нам пренесе Хеленине страхове, стрепње, љубави, разочарења, те да отвори и затвори њен животни циклус у којем се смењују улоге жене, супруге, мајке, владарке, констатовао је жири.
- Мирјана Митровић је на изузетан начин успела да занимљиву причу, која се данас, нажалост, све више везује за атрибуте комерцијалности, обликује уметничким средствима лишеним патетике - оценио је жири који је радио у саставу Слађана Илић, Владислава Војновић и Драгана В. Тодоресков (председница).
Жири је у најужи избор уврстио и романе "Папирне диско кугле" Драгославе Барзут (Ред Боџ, Београд) и "Последња станица Британија" Горана Гоцића (Лагуна, Београд).
Мирјана Митровић (Пожаревац, 14. јануар 1961) је објавила романе "Аутопортрет са Миленом" (1999), "Емилија Лета" (2006, награда „Бранко Ћопић”, најужи избор за Нинову награду), "Месечари из Маргума" (2009), као и збирку прича "Свето стадо" (1999).
