ЗМАЈЕВА НАГРАДА ОВЕ ГОДИНЕ ИДЕ У РУКЕ НАЈБОЉИМА Јана Алексић и Ненад Шапоња освојили престижно књижевно признање
Змајеву награду Матице српске, најстарије књижевно признање на српском културном простору које се додељује за најбољу књигу поезије у минулој години, поделили су Јана Алексић и Ненад Шапоња, аутори збирки „Показне вежбе”, коју је објавила Народна библиотека „Стефан Првовенчани” из Краљева, и „Близанац времена”, издање новосадског „Прометеја”.
По речима председника жирија Селимира Радуловића, у ужем избору су још биле и књиге Тање Крагујевић „Још увек”, Гордане Ђилас „Анђели у капи мастила”, Небојше Лапчевића „Пастир и рунолист” и Ненада Јовановића „Пљусак оком земљоделца”.
Жири, у којем су још били и Иван Негришорац, Желидраг Никчевић, Саша Радојчић и Ђорђе Нешић, сагласан је да је и 2025. обележила лепа песничка берба. Уз констатацију да су се у лањској продукцији посебно истакли женски песнички гласови, као важно је наведена разноликост и генерацијска и поетичка и тематска појединачних ауторских песничких подухвата. „ И жири осећа одређену нелагоду када треба да арбитрира између тох подухвата, јер свака од ових књига је резултат напорног, озбиљног и сензибилног рада”, навео је Никчевић, уз опаску да се лане објављене збирке могу посматрати и као „показне вежбе које нам говоре о томе да је српска поезија близанац времена”.
Када је реч о награђеним књигама, за чланове жирија Јана Алексић се „Показним вежбама” потврдила као „раскошан глас српске поезије”, који обликује и моменат „двогласности, двостркости, ауторских идентитета”. „Реч је пажљиво, вешто структурисаној књизи, чији поднаслови садрже у себи реч енциклопедија, чиме сугеришу да песникиња жели пружити целогупна знања о важним стварима, о искушењу, забораву, о срцу, о гласинама, о откривању... Један песник је рекао да га у поезијаи привлачи опасност коју она садржи. Тако и Јана Алексић врши показне вежбе да би припремила и себе, али и читаоце за спремност приношења жртве”, оценио је, рецимо, Ђорђе Нешић.
Када је пак реч о „Близанцу времена” Ненада Шапоње, једнодушан је био став да се ради о концепцијски најдоследније изведеном рукопису у чијем фокусу је истраживање душе – као што токови поезије теку изван цивилизацијске буке, тако се и суштинска питања разматрају изван простора опсена, тамо где обитавају душа и љубав. „Шапоња тај концепт истраживања душе и њених трагова и упитаности негује практично од самих почетка свог песничког ангажмана. То је својеврсна психонаутика, пловидба кроз пределе душе. При томе читалац те поезије примећује да Шапоња инсистира на парадоксима, на питањима”, указао је Радојчић
Змајева награда биће Јани Алексић и Ненаду Шапоњи уручена на Свечаној седници Матице српске 24. фебруара.
М. Стајић