Нова књига Владимира Пиштала "Сунце овог дана"

БЕОГРАД: Елегантно и ефектно уређена Римска дворана Библиотеке града Београда била је претесна да прими све који су дошли да присуствују првој промоцији новог романа Владимира Пиштала "Сунце овог дана", у издању " Агоре".
knjiga ruža ilustracija
Фото: pixabay.com

Намењен, пре свега представницима медија, ради се о епистоларном роману тока књижевне свести, а Пиштало га је писао као писмо нобеловцу Иви Андрићу.

Издавач, уредник и рецензент, власник "Агоре" др Ненад Шапоња је отворио разговор о књизи реченицом: "Пред читаоцем је књига која нашу књижевност чини одиста великом".

Како је објаснио Шапоња, "смештајући Андрићево дело усред личног књижевног мита, Пиштало је своју причу о појачаној садашњици исписао као писмо Андрићу".

"Путопис из света Андрићевог књижевног дела, комбинован је са извештајем из нашег света који прати сунце овог нашег дана. Налазећи се усред пропагандне киклопизације данашњице аутор подиже своју тачку посматрања и отвара нам аналитичке и поетичке прозоре, како према једној књижевној свести и њеном историјском контексту, тако и према пројекцији те свести у овом времену", истакао је Пиштало.

"Бескомпромисно демонстрирајући етику књижевне оданости, али истовремено и етику оданости књижевности, приповедању света, Пиштало разговара са Андрићем на начин близак ономе на који је млади Андрић водио ''Разговор са Гојом''", објаснио је уредник Пишталов метод писања.

Како је казао Шапоња, "пишући кроз туђу свест, усред мреже бритких асоцијација, замаскиран је у манифестни говор есеја који у себи садржи скривену и збирку прича и збирку песама и путопис. Он цитаоца извештава о Андрићевим прозорима у свет и свест из паноптикума, циркуса и књига; о књижевним прозорима у страст и у тајну жене; о ономе што жаиста јесу митски хероји његовог доба; о Гаврилу Принципу и Младој Босни", као друштвеноисторијском контексту неправде последњег кметства у тадашњој Европи, али и о истини данашњег света и његовог неоколонијалног устројства у коме усрећитељи траже од усрећених да се одрекну сопствених очију".

Лоциран измеду конкретних времена, Андрићевог и нашег, продужио је Шапоња, и "безвремена књижевност, овај данашњи Пишталов разговор са Андрићем, уз кориштење душе као лампе, показује како је могуће књижевно, језиком слика и емоција, говорити и о књижевности и о времену у коме се говори".

Након читања ове књиге, закључио је Шапоња, исписане као савршено одсвирана композиција, ни читање Андрића неће бити сасвим исто.

Владимир Пиштало (1960) је један од најзначајнијих савремених српских писаца. Међу његова најпознатија остварења спадају поетске прозе "Сликовница", "Манифести", "Чајеви Марса / Ноцих", збирке прича "Крај века", "Витраж у сећању", "Приче из целог света" и романи "Миленијум у Београду", "Венеција" и "Тесла, портрет меду маскама". 

Роман "Тесла, портрет меду маскама" је у Србији остварио незабележен успех – након НИН-ове награде, и Награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу, ушао је у читанке за основну школу и гимназију, објављен је са успехом у свим бившим југословенским републикама, а у САД је доживео два издања, као 11. превод овог дела на неки од страних језика. Крајем 2011. године појавило се и специјално звучно издање у интерпретацији глумца Петра Божовића, а 2015. звучна књига и на енглеском језику, коју је за америцке читаоце/слушаоце прочитао познати глумац Л. Ј. Гансер. 

Поред ових дела, Пиштало је и аутор две необичне литерарно-биографске књиге – "Александриде", бајковите повести о животу Александра Македонског, и новеле "Корто Малтезе". 

У издању Агоре, 2009. и 2010. године су објављена и "Одабрана дела" овог писца.

Преведене књиге: "Манифести" (француски); "Миленијум у Београду" (француски, италијански, немачки, македонски и бугарски); "Тесла, портрет меду маскама" (енглески, руски, француски, македонски, чешки, пољски, бугарски, словачки, словеначки, мађарски, румунски, турски); "Александрида" (словеначки).

Као преводилац, добио је награду "Милош Ђурић" за превод поезије Чарлса Симића.

Живи у Америци где предаје светску и америчку историју на Универзитету у Вустеру, Масачусетс.

EUR/RSD 117.5900
Најновије вести