О књизи Стојановића, антрополога и сексолога који има већ више стотина радова у стручним публикацијама, рецензије су написали двојица професора психијатрије др Јован Марић и др Јован Букелић, а као уредник се потписао проф. др Ратко Божовић.
У предговору аутор је цитирао француског мислиоца Сент Бева који је записао да би „се свако друштво распало за пет минута када би људи успели само пет минута да говоре истину“.
Ту мисао аутор књиге је објаснио речима да „колективни живот човека не почива на институционално обзнањеним истинама, већ је примарно утемељен на позамашној амплитуди одступања од њих, дакле на лажима“.
Уметност лагања је производња виртуелне стварности која нас омогућује и одржава, а то је свуда прикривена, цењена величина ма колико биле велике осуде баш овог моралног преступа, сматра Стојановић и додаје да је то један од апсурдних парадокса људске природе, али и антрополошка транскутурна и трансисторијска универзалија, закључује Стојановић.
О лажима и умећу лагања Стојановић, као и историји лагања говори аргументовано без длаке на језику провокативно и интригантно.
Од Библије до данас испитао је и критички коментарисао све мотиве који утичу на (не) морал лагања, казао је Божовић, док је по мишљењу Марића аутор показао природност лажи, јер је она присутна и у флори и фауни који су прости и импресивни.
Посебно је занимљиво и оптужујуће поглавље „Лажи и политика“, где се могу прочитати и следеће сентенце: „Политичар нереално говори јер и нереално мисли“, „Он прича оно што људу желе да чују и зато су политичари илузионисти са најкобнијим последицама“...
Као мото овог поглавља, аутор је узео Бизмаркову мисао: „Највише се лаже пре избора, у току рата и после лова“.
