Позитивне књиге за читање у карантину

Прошле недеље саставили смо листу филмова за боље расположење, овај пут доносимо вам и предлоге за пријатно читање за нешто дуже сате које проводимо код куће.
d
Фото: pixabay.com

Џон Штајнбек „Улица сардина“

Овај Штајнбеков роман из 1945. смештен је у Монтереј у Калифорнији, у време Велике депресије, у улицу у којој су се прозводиле сардине. Радња прати живописне јунаке овог необичног комшилука и њихове ситне авантуре: од пиљара Кинеза, преко морског биолога, до свих других откачених и занимљивих ликова из краја. Занимљиво је да је улица у коју је Штајнбек сместио радњу, некада позната као Ошн вју (Поглед на океан), преименована у Кенери роу (Улица сардина) у част ове књиге.

Вилијам Саројан: „Зовем се Арам“

Саројанова књига прича „Зовем се Арам“ писана је из визуре јерменског дечака који одраста у америчкој провинцији почетком двадесетог века. Збирком влада снажна атмосфера „американе“, односно носталгичног сећања на свакодневицу малих градића и Америке какве више нема. Дочарани цајтгајст, састављен од упечатљиве мешавине хумора и носталгије, смештен је у ако не идеализовану, а оно сетом улепшану америчку провинцију.

Збирку отвара „Лето лепог белца“ у ком се појављује Арамов рођак Мурад са „позајмљеним“ коњем лепим попут привиђења, и ујак Косрове са непобедивом животном филозофијом отелотвореном кроз мото „Не мари ништа, не обраћај на то пажњу.“ У наредним причама отвара се галерија све живописнијих ликова: тужни ујак Јорги који у животу једино жели да свира на цитри, стриц Мелик, „најгори земљорадник који је икад постојао“ који сања о воћњаку нарова, бакалин Џое са душом песника, ексцентрични Оџибвеј Индијанац по имену Локомотива 38 ком Арам асистира при куповини зеленог пакарда, неуморна госпођица Балејфајл... Међу сјајним причама свакако се истиче и „Патријархални савет америчком путнику“ о урнебесном путовању ујака Мелика у Њујорк.

Фото: pixabay.com

Реј Бредбери: „Маслачково вино“

Ова књига, први пут објављена 1957, изненадиће сваког ко Бредберија првенствено зна по књизе дистопијске фантастике  „Фаренхајт 451“. „Маслачково вино“ је збирка прича-поглавља смештених у лето 1928, у фиктивном америчком градићу Гринтауну у Илиноису.

Ова дирљива збирка поетизованих сећања преломљених кроз дечачку перспективу, призива сву магију детињства и сву силу носталгије која долази после њега.

Тон Телехен: „Недостајати“

Ово је књига кратких, лабаво повезаних прича о антропоморфизованим животињама које уживају у вечној пријатној доколици своје шуме. Слично Егзиперијевом „Малом принцу“ Телехен је са својим суптилним приказом света без трунке тенденциозности, или било какве тезе коју би покушао да насилно наметне читаоцима, ипак успео да пренесе специфичну животну филозофију, и бескрајно дирљив и благ, готово дечији поглед на свет.

У Телехеновој шуми јунаци су мрав, веверица, слон, кртица, лав, кит, и многе друге животиње чија свакодневна комуникација и општење ни на који начин нису ометени њиховом величином, или природним хабитатом којем би требало да припадају. Његови ликови су увек добронамерни, често збуњени и наивни налик деци, и пуни радости за ситна свакодневна задовољства попут торти којој се увек треба радовати, или вечерњој шетњи кроз шуму. Његови јунаци живе у меланхолији вечног времена, (наизглед парадоксално) увек помало заокупљени питањима пролазности.

Луси Мод Монгтомери: „Ен из Зелених забата“

Овај роман, писан почетком двадесетог века, опрати одрастање сирочета Ен Ширли која је грешком послата на усвајање брату и сестри који усамљено живе на идиличној фарми на канадском острву Принца Едварда. Препуна духа, маште, и добре воље, Ен је можда и најшармантнија и најдопадљивија јунакиња светске књижевности.

Урсула Легвин: „Земљоморје“

„Чаробњак Земљоморја“ је прва књига из серије о Земљоморју, која је смештена у измаштани свет великог архипелага, острва лабаво повезаних заједничком културом. „Чаробњак Земљоморја“ уводи главног лика Геда, чаробњака са изузетним даром за магију, али и са тешком младалачком сујетом. Његов пут иницијације (слично као и Тенарин у каснијим „Гробницама Атуана“) представљен је као комплексно јунговско путовање у дубину сопствене психе. Иако је у питању авантуристичка књижевност, Легвинова тежиште приче без грешке увек ставља на унутрашње борбе ликова и њихово психолошко сазревање.

Прве три књиге „Земљоморја“ („Чаробњак Земљоморја“, „Гробнице Атуана“, „Најдаља обала“) прате авантуре чаробњака Геда и Тенар, свештенице безимених мрачних богова, док четврта („Техану“) потпуно одступа од свих калупа и уобичајених образаца приповедања епске фантастике. Ако су прве три биле више окренуте лирском, интимном и спекулативном од уобичајне прозе овог жанра, четврта једва има дотицаја са жанровским епским приповедањем, преображена у камерну причу која прати улазак у старост двоје јунака, њихове односе, преиспитивање онога што су у животу чинили, и сопствених идентитета.

         Настасја Писарев

EUR/RSD 117.5834
Најновије вести