Ова антологија доноси избор текстова у којима наши и регионални писци, неретко из веома личне перспективе, пишу о феномену филма. Слободан Шијан, наш прослављени редитељ и аутор антологије, на промоцији је указао да је та књига сазревала у њему и тражила своју форму такорећи деценијама, откад је први пут прочитао „Мртви угао” Александра Тишме и остао на неки начин фасциниран открићем да се о филму може тако писати. У тој новели један депресивни млади човек у послератном добу уђе у биоскоп и гледа неки амерички филм, а Тишма улази у минуциозну анализу свих детаља његовог доживљаја. Онда је почео, кад чита збирке приповедака, да гледа има ли још нешто слично. Временом се тога прилично накупило и помислио је да би било добро направити антологију јер је то нешто друго од критике и есеја. То је прозно сведочење о животу филма код нас, и о нашем доживљавању филма.
У књизи се налазе текстови Иве Андрића, Бранислава Нушића, Станислава Винавера, Растка Петровића, Бошка Токина, Милоша Црњанског, Богдана Тирнанића, Александра Петровића, Данила Киша, Дубравке Угрешић и других. На готово 500 страница, антологија садржи приповетке, одломаке из романа, дневничких или мемоарских записа, новинске чланке и друге текстове у коме писци, новинари и филмски ствараоци, из различитих углова, дају своје виђење седме уметности од њених почетака до данас.
- Не ради се толико о самом виђењу филма, него о њиховом сведочењу, о снажном присуству и деловању филма на формирање њихове личности и свих нас. То је суштина. Сведочанство о значају филма за читав један век, који можемо назвати и веком филма- рекао је Шијан. - Мени су најзначајнији били они књижевни текстови који су се најдубље посветили томе, „Панорама” Андрића, роман „Сенке на зиду” Радослава Петковића и Тишма.
Н. П.
