- Да? - рекла је одсутно Штефица нагињући главу у страну.
С Елиног цигаретшпица смешио се изрезбарени Буда.
- Поклон од Фреда! - одсекла је Ела заметивши Штефичин поглед.
- Какве су типичне женске? - питала је Штефица.
- Немој се само правити да не разумеш! - рекла је Еманципирана Ела. - Ниси ни ти далеко! Па те, које цмиздре цело време, висе на мушкарцима, даве их, манипулирају њима, и то само зато што им је бог дао - рупе!
„Ух, како је проста!” згранула се Штефица. Ела је нервозно вртела цигаретшпиц и провлачила руком кроз коврчаву косу. „Како је коврчава!” мислила је Штефица.
- Да! - рекла је Ела. - На сву срећу све је мање таквих. За жену је најважније да ради, да удише живот пуним плућима и да запамти да мушкарац није једина ствар на свету!
- Маријана мисли да је - тихо је рекла Штефица.
- Маријана је глупача која мисли да је удајом за оног свог дрипца ухватила бога за браду!
- Да, али...
- Ништа „да али”! Видим да те је нафиловала својим животним рецептима као гуску! - љутито је затресла коврчама Ела.
- Добра је Маријана. Кад сам пала у депресију, трудила се око мене... - рекла је помирљиво Штефица.
- Аха! - Еманципирана Ела је нагло подигла цигаретшпиц као заставицу. - Могу си мислити како се трудила! Рекла ти је да си нађеш фрајера! И није ти успело! И сад си у још већем срању него пре!
- Откуд знаш?! - запањила се Штефица.
- Знам! Све знам! Знам вас у душу, знам како дишете! Па наравно да ти није успело! Није ни могло!
- Како то мислиш...
- Једноставно. Хватала си се за фрајере као за последњу сламку. Види ти се на носу! Хеј, па ти се заљубљујеш чим те неко на улици случајно запита колико је сати!
- Шта да радим? - клонула је Штефица.
- Живи, забога! Ради, читај! Кад си задњи пут прочитала неку књигу? - упитала је оштро Еманципирана Ела.
Штефица је ћутала.
- Кад си задњи пут била на некој изложби? - уперила је Еманципирана Ела цигаретшпиц у Штефицу. Штефица је хтела рећи да она на изложбе ионако не иде, али је Ела немилосрдно наставила:
- А казалиште?! Признај да у казалишту ниси била сто година! Е, ви глупо, ограничено, сексуално робље! Само мислите на то како ћете некога ухватити! Квочке! Постоји и други свет осим вашега. Шећи, читај, нађи пријатеље, упиши неку вишу школу, факултет, путуј... Упиши стране језике. Енглески, на пример. Забога, па живот је тако занимљив!
Еманципирана Ела је говорила и говорила. Штефица је црвенела и црвенела. Како има право! Како има право! Како је паметна!
Штефица и Ела наручиле су још две кафе. Ела је уздахнула, сркнула гутљај и повукла руком кроз коврчаву косу. Затим је прелетела погледом унаоколо, а онда изненада замахнула руком и поставила у зраку неку невидљиву тачку. Штефица је одахнула, иако ни сама није знала зашто.
- Него, знаш да се удајем? - рекла је Ела.
- Опет? - згранула се Штефица и брзо додала - За кога?
- За Фреда! - пресекла је разговор Ела.
По Штефичину рачуну Фред је требао бити пети.
- Морам ићи. Назови ме - рекла је Еманципирана Ела и устала. - Не гледај ме тако згрануто! Пети! Да, пети! Столећима су мушкарци конзумирали нас, сад је време да ми конзумирамо њих! Равноправно, наравно - додала је Ела и насмејала се.
„Колико има зуби!” помислила је Штефица. „И како само има право!”
Штефица је неко време размишљала, а онда нагло, као да је нешто одлучила, позвала конобара и платила кафе.
Дубравка Угрешић
Одломак из романа „Штефица Цвек у раљама живота”.Боока, Београд 2020.
