Једна од најпроминентнијих фигура савремене шпанске књижевне сцене награђена је за за допринос савременој поезији и заступање књижевности као поља истраживања и обнављања њене улоге у разумевању света.
Улазећи у свет поетске стварности осамдесетих година прошлог века, Хосе Анхел Сиљеруело је, како сам каже, изван дивљења великим узорима модернизма, кренуо сопственим путем у стварању песничког рукописа. У њему је ујединио страст за трагањем за формалним одговорима духовима времена, једнако као и за садржајима и смисловима унутар којих је откривао основе судбине новог човека и његових индивидуалних конфликата, наводи се у образложењу жирија Друштва књижевника Војводине, које додељује награду.
Лауреат Међународне награде за књижевност „Нови Сад” Хосе Анхел Сиљеруело нам је открио да је први пут у Новом Саду, уопште у Србији, те да му је учешће на 13. Међународном новосадском књижевном фестивалу велика прилика да упозна не само град и земљу, него и овдашњу песничку сцену.
Нажалост, о савременој српској поезији се у Шпанији веома мало зна и због тога смо већ разговарали о томе да приредимо једну антологију са преводима одабраних песама на шпански језик, каже писац, преводилац и књижевни критичар из Барселоне.
На питање како би описао поезију коју пише, Сиљеруело је одговорио да је његово песничко одређење врло тачно описао директор новосадског фестивала Јован Зивлак.
По Зивлаковим речима, моја поезија представља фрагментарне слике индивидуалних и колективних живота окружених меланхолијом. Ово је, без сумње, најсажетије виђење мојих идеја када пишем. Јер, фрагментарност јесте условност савременог човека. Живимо са свешћу која је фрагментирана. А задатак песника је да тумачи савременог човека. С друге стране, поезија на шпанском језику има веома дугу, згуснуту и снажну традицију. И зато није лако данас писати песме на шпанском, јер представља велики изазов пронаћи неку некоришћену пукотину у том језику и користити је у певању, појашњава Хосе Анхел Сиљеруело.
М. С.
