Богат Дедићев легат, који су његови синови са својим породицама, Лука и Филип Дедић, предали културној установи, обухвата десет хиљада страница дневника испуњених записима са четири хиљаде портрета и три хиљаде цртежа, као и венецијанску комоду из 18. века.
У оквиру легата нашла се и колекција огромних давно патинираних кључева старих и по више векова, награде и дипломе, на стотине књига, као и богата архивска грађа.
Представницима Адлигата предали су и педесетак уметничких слика на којима се најчешће појављују воденице, Хиландар, морски мотиви, већим делом ауторско дело Милутина Дедића.
Како су Дедићи пореклом из Шибеника, у легату је место нашла и античка посуда са изузетном реткошћу – скамењеним наслагама хране старим хиљаде година.
Тако легат садржи разноврсну грађу која на веома сликовит начин дочарава неуобичајен, тежак, али ванредно занимљив уметнички и боемски животни пут.
Милутин Дедић, иначе рођени брат славног певача Арсена Дедића, живот је посветио осликавању Хиландара и других српских манастира, као и нашем заборављеном етно-наслеђу, нарочито воденица.
Говорећи о инспирацији за сликање воденица, Дедић је често причао како се као дете са породицом током бомбардовања у Другом светском рату сакривао у једној воденици и од тад њоме остао очаран, а његови цртежи воденица не само што су сачували изузетно важан културно-историјски траг о здањима од којих многа више не постоје, већ имају изузетну естетску и етнолошку вредност.
Занимљиво је да је Дедић више од двадесет пута посетио манастир Хиландар, који му је касније био инспирација за више од 500 цртежа и слика на којима је мотив Света гора.
Инспирације је не тако ретко била и океанска пучина, споменици и крајолици у Србији, родном Шибенику, широм Далмације и Југославије.
Аутор је и бројних путописа, као и више књига, међу којима је и "Трг тишине" (2012), 160 емисија ,"Енциклопедија за радознале''" на РТС-у, као и 190 легендарних колумни ,"Сликарев маратон'''' у којима је предочио велики део својих дневничких записа и цртежа.
Милутин Дедић је сликар српске културне баштине, свакодневног живота, обичног човека и колега уметника које је волео да портретише.
Као један од кључних моментата који су довели до окретања уметности сматра се Дедићев одлазак у војску у Задар, у Школу резервних официра, где упознаје Гојка Суботића, нашег академика, који ће га инспирисати да се окрене сликарству, након чега крајем педесетих година стиже у Србију и завршава историју уметности.
О Милутину Дедићу његов три године млађи брат Арсен написао је познате стихове, својеврсну оду другачијем брату: "Ко зна гђе си, на којем од мора; ко зна гђе си, на којем од копна; да ли сам или негђе ко и ми имаш дом; увијек вољан да даш све ни за шта”.
