IN MEMORIAM: Јелка Ређеп (1936–2014)

У Новом Саду је преминула проф. др Јелка Ређеп, историчар књижевности, професор универзитета, изузетан стручњак за средњовековну књижевност, која је кроз низ студија, антологија и монографија

објављених у земљи и иностранству афирмисала нашу науку и културу, саопштено је из ИК “Прометеј”. Са овим издавачем Јелка Ређеп је сарађивала четврт века.  Од велике важности за нашу културну историју су њени изузетно обавештени и проницљиви радови на тему убистава владара у функцији слојевитијег и тоталнијег поимања културног и књижевног амбијента нашег средњег века.

У својим делима неговала је критицизам као велику вредност, а њена нова читања познатих старих рукописа и докумената, удружена са проналасцима нових извора, доносила су значајне научне резултате. Таква је и последња њена књига, недавно објављена у “Прометеју”  - “Грех и казна божија - Судбине, битке и предања српског средњег века”, поред већ објављених радова, донела је и нове, до сада непубликоване текстове.

Реч је, у ствари, о великим темама којима се Јелка Ређеп бавила током свог вишедеценијског истраживања српске средњовековне књижевности. Доследно следећи свој истраживачки метод, у коме централно место имају интердисциплинарност и компаративност у приступу, Јелка Ређеп сачинила је књигу незаобилазну за проучавање средњовековне књижевности.

Јелка Ређеп (1936-2014) рођена је у Новом Саду, у коме се школовала и градила професорску и научну каријеру. Студирала је на Групи за југословенску књижевност и југословенске језике на Филозофском факултету у Новом Саду. Магистрирала је са тезом “Мотив о рођењу Сибињанин Јанка у старој и народној књижевности”, а докторирала на тему “Прича о боју косовском” 1972. године. За асистента на предметима Средњовековна књижевност и Народна књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду изабрана је 1963. године. Бирана је у сва наставничка звања на Новосадском универзитету, а од 1988. до 1994. била је редовни професор и на Филозофском факултету у Нишу. Неколико пута је боравила у Паризу ради истраживања у Националној библиотеци. Била је гостујући професор на универзитетима у Берлину, Халеу и Регензбургу.

Главна тема којом се бавила је компаративно изучавање средњовековне и народне књижевности, односно међусобних утицаја и прожимања народне и писане књижевности. Истраживала је животе личности које су обележиле средњовековну српску историју, а посебно књижевност, било да су сами стварали или су о њима писана књижевна дела. Систематски је изучавала Хронике грофа Ђорђа Бранковића и овој теми је посветила више чланака и обимнијих студија.

Радмила Лотина
 

EUR/RSD 118.0471
Најновије вести