Причу о лицу и наличју живота на сцени, уз музику, љубав и пријатељство као покретачке снаге ове три „жене на све спремне”, Новосађани ће моћи да погледају у петак, 27. октобра у 20 часова у Градској концертној дворани, а карте могу да се купе путем сајта Tickets.rs. У питању је духовита прича, настала по мотивима књиге Јелене Буче, о постанку и опстанку једног женског бенда и њиховим згодама и незгодама у свету шоу бизниса, уз препознатљиве музичке нумере које певају чувене Фрајле. У интервјуу за наш лист Фрајле откривају како се родила идеја да на великој сцени поведу гледаоце иза кулиса свог бенда.
Јелена: Од старта је била Невенина идеја да све што нам се дешава на и иза сцене, наш животни пут и сви изазови на њему, нађу пут до публике кроз књигу, кабаре, филм, фотографију и кроз друга уметничка изражавања. У разговору са Вишњом Обрадовић, глумицом и редитељком, заједно су дошле до тога да је кабаре једна интересантна форма, те да се приче и музика могу преточити у позоришни комад. Продуцентски тим Вишња Обрадовић, Бојана Мумовић и Невена Буча су ту идеју спровеле у дело. Уследио је кастинг, пробе, рад који је трајао више од годину дана.
Шта је оно што публика може да сазна кроз кабаре „Како сам (п)остала Фрајла” и открива ли овај позоришни комад неке нове погледе на ваш музички састав и све оно што вас прати свих ових година?
Невена: Три феноменалне глумице Славица Љујић, Исидора Влчек и Вишња Обрадовић, која је уједно и редитељка, донеле су овај кабаре маестрално. Комична прича о животу женског бенда на точковима, о животу на и ван сцене. Публика која је погледала кабаре, имала је утисак да су тек крочили у упознавање таквог начина живота уметница и какав је пут до успеха на штиклама, док је на сцени, чини се, гламур и сјај.
Глумци за своју професију кажу да је она непрестана потрага за истином. Јесте ли и ви у процесу припреме ове представе откриле неку нову истину о себи или свету који нас окружује и куда вас је, уопште, та потрага одвела?
Наташа: Имате утисак као да вам сопствени живот пролази испред очију. Толико емоција на једном месту од суза до смеха, приказан тај живот на точковима. Свако се пронађе у делићу неке сцене и сви, са прегршт емоција желећи још, одлазе из сале.
Недавно сте издале и нову пему „Моје душе душа”, која звучи другачије од свега што сте до сада радиле, а опет је то нешто што вам лежи. Шта вас је овога пута у овој нумери привукло и по чему је она, из ваше визуре, посебна?
Јелена: Од старта нам је била посебна, и ми имамо велику срећу да смо аутори и та емоција прво стварања, па онда извођења доводи до много дубљег доживљаја саме песме. Она је дефинитво отворила неки наш нови пут и раширила крила нашем музичком опусу. Такође, ту је и продуцент Махир Сарихоџић који је чуо песму баш на овај „другачији” начин, те окупио најбоље музичаре региона.
Колико је ваше душе уткано у ту нумеру?
Наташа: Уметник увек даје печат своје душе у самом стварању, а онда и у интерпретацији. Дотаћи и друге душе је онда траг који остављате за собом, а то је поента саме уметности. Овде је реч о универзалној љубави, па је певају родитељи деци, баке и деке, али и партнери једни другима. Свака душа има своју душу којој посвети баш ову песму.
Следеће године прослављате 15 година постојања. Да ли је, из ове визуре, било теже постати Фрајла или о(п)стати на музичком небу који у тренд ставља нешто што је потпуно другачије од онога што ви стварате?
Невена: Када смо снимале први албум, наш продуцент нам је тада рекао: „Девојке, направиле сте хитове! Е, сад тек креће борба! Теже је остати на сцени него се појавити на њој”. Он и јесте био у праву. Уметник има креацију и она је ту увек, без обзира на време. Ми стварамо. Наравно, нисмо исте сада и пре 15 година, песме су другачије, ми смо другачије и то и треба тако да буде. Имамо велику публику која је ту све ове године и захвалне смо на томе.
Наша креативна фабрика креће пуном паром!
За јубиларних 15 година постојања, које прослављају следеће године, Фрајле, осим кабареа којим уводе публику у ту велику прославу, припремају и нове песме и концертну турнеју. За „Дневник” откривају да ли то ново музичко поглавље отвара нову димензију Фрајли за наредних 15 година.
– Ми константно имамо утисак да тек сада наша креација цвета. Фрајле су база из које иду пројекти у све врсте уметности, писање, настајање песама за друге извођаче, кабаре, филм, дотографија, заједнички пројекти, као и они појединачни. Имамо много тога да кажемо публици кроз нашу малу креативну фабрику, која тек сада креће да ради у пуном свом сјају – закључују популарне Фрајле.
Спремате други део документарца о Фрајлама као, а припремате и други део књиге. Шта је остало неиспричано?
Јелена: Сваки дан је нека нова прича, чини нам се да нисмо ни почеле колико је тога. Неиспричане су све стране медаље овог посла, како постати, остати и опстати као Фрајла, какви све ветрови дувају, против којих ветрењача се боримо и упркос свему идемо даље. Сваки човек у себи носи борбу ако су љубав и истина циљеви, победа је загарантована.
Владимир Бијелић
