Наташа Михајловић, Невена и Јелена Буча настављају даљи пут овог јединственог музичког бенда као трио. Како су образложиле, Марија није напустила групу због свађе, већ су се растале пријатељски. Марија им се путем Инстаграма јавно захвалила на сваком заједничком дану, концерту и песми и пожелела им срећу у даљим пословним подухватима.
Наташа, Невена и Јелена сада храбро настављају даље, припремајући много новитета и надајући се лепим концертима и дружењима са публиком, који су у плану. У првом интервјуу које су као трио дале специјално за наш лист, девојке су нам испричале какве планове имају у даљој каријери, али су нам откриле и како се припремају за предстојећи Ускрс.
Који је први корак који планирате да реализујете као трио?
Наташа: Једва чекамо концерте и летњу сезону, такође пишемо и стварамо, те ускоро излазе и нове песме. Овај период који је био иза нас и који је сада у нама је изнедрио пуно новина, које ће публика имати прилику да чује у наредном периоду.
Јуримо кући за Ускрс!
Како се у вашем дому прославља Ускрс и шта за вас симболизује овај празник?
Наташа: Ускрс је велики празник и увек га славимо са породицама. И када смо на путу, јуримо кућама да тај празник прославимо са породицом и пријатељима. То је празник весеља и љубави.
Да ли је ваш дом у том периоду посебно украшен и какву трпезу припремате за Ускрс?
Јелена: Јесте. Што шареније и веселије. Наташа увек украшава јаја у диско маниру, Невена традиционално у луковици, а ја долазим код њих на трпезу (смех). Наравно, ту је шунка, домаћа супа, па месо и руска салата, ситни колачи и домаћа торта. Права војвођанска гозба.
Колико је пандемија коронавируса оставила простора за креативност у стварању музике? Шта је то на чему „Фрајле” раде за нове победе и нека срећнија времена?
Невена: Јесте, дефинитивно. Ми смо биле на путу стално, те имале више од 100 концерата годишње. Концерата сада, када је све стало, нема, али смо почеле више да пишемо, стварамо, учимо да свирамо нове инструменте итд. Наташа је почела опет да свира клавир, Јелена завршава своју аутобиографију, тј. дневник наших путовања и авантура, а ја сам снимила серијал посвећен менталном здрављу. По професији сам психолог, а серијал под називом „Причајмо о томе” ће на јесен бити на малим екранима.
Публици сте, уз информацију да Марија напушта групу, најавиле и нова дружења на концертима. Колико вам недостају наступи и дељење енергије са публиком уживо?
Јелена: Концерти су нешто што вам ништа не може надокнадити. Та близина људи, дељење је незамењиво и недостаје нам јако. Концертна сезона би требало да почне ово лето, наравно уз придржавање свих мера.
Будући да већ годинама путујете и наступате заједно, шта сте током тих „цимерских” дана научиле једна од друге и постоји ли нешто што не волите, а покушавате да исправите код неке од чланица?
Јелена: У мају нам је 12. рођендан. За све ове године смо пуно научиле једна од друге, неке ствари мењале, а неке су остале исте. Живот заједно у коферу на путу је један велики изазов. Невена нам је увек озбиљна и често је засмејавамо на снимањима, јер волимо кад се више смеје. Наташа увек закасни бар који минут, а за мене ће цуре саме морати да кажу (смех).
Да ли сте на својој кожи осетили разлику у односу према женама у послу којим се бавите?
Наташа: Разлика постоји, да. У овом, а верујемо и другом послу, намеће се да мораш бити жена изгледом и понашањем, а да имаш мушки начин размишљања и акције, а да не причамо о томе да нама треба много више времена, спремања за ту исту сцену, док мушки извођачи само набаце сако.
Колико је тешко опстати у времену у којем је најпопуларнија музика она у којој обилује аутотјун и када су нам песме све краће минутаже?
Невена: Свако време има свој неки музички тренд, то је тако. Ми стварамо музику, пишемо како је осећамо. Да ли је то ИН или не, не размишљамо о томе. Емоција је увек ИН.
Владимир Бијелић
