Концерт квартета “Октопус”, уместо најављене Градске куће, биће одржан вечерас у 20 часова у Галерији Матице српске, Трг галерија 1.
Публика Номуса ће чути, преаранжирану за овај квартет, свиту “Пер Гинт” Едварда Грига, у аранжману Адолфа Рутарта, а затим и симфонијску фантазију “Море” Александра Глазунова, Анданте и варијације оп.46 Роберта Шумана, у аранжману Ернста Наумана, Капричо Е. Ашера, Словенску игру бр. 2 Антоњина Дворжака, у аранжману Роберта Келера, Мађарску рапсодију бр.9 Франца Листа, у аранжману Емила Кронкеа, и Токату и фугу у д-молу Ј.С.Баха, у аранжману Макса Регера.
Квартет “Октопус” је настао у жељи да и музику, компоновану за различите инструменте и саставе, прилагоди клавирском извођењу, не би ли се и она зачула на овом инструменту. Чланови овог квартета су Меир Висел, Ифат Зајдел, Тавор Гохман и Барт Берман, који припадају различитим генерацијама, и пореклом су из разних земаља: Холандије, Марока и Израела. “Октопус” изводи позната класична дела, преаранжирана за овај ансамбл, као и савремене композиције, често компоноване управо за њих, чији су аутори најеминентнији израелски композитори.
– Наш концепт је „Старо насупрот новом, познато насупрот непознатом“ – указује пијаниста Меир Висел, оснивач овог ансамбла, објашњавајући то на примеру програма новосадског концерта. – Прво, ансамбл: јако добро познати инструмент клавир, насупрот необичној комбинацији пијанистичког квартета. Друго, сама дела: добро познати „Пер Гинт“, Дворжакове игре и Листова рапсодија, насупрот прилично непознате монументалне симфонијске поеме „Море“ Глазунова, Шуманове изражајне и лепе варијације, и савременог оригиналног дела једног младог израелског композитора.
Меир Висел, који такође и компонује за овај ансамбл, каже да је идеју да оснује “Октопус” 2013. добио док је гледао филм „Квартет“, који се завршава бриљантном изведбом Бахове Токате и фуге, а изводи је клавирски квартет. “Звук је био богат и опчинио ме је. Одмах сам рекао својој жени да ћу основати такав ансамбл. Три месеца касније, почели смо с пробама”, каже Меир Висел.
– Чврсто верујемо да, када изводимо познато дело у аранжману, искрсавају нови музички елементи, од који су многи сакривени, или се тешко уочавају, када се слуша изворно извођење. Ми, у ствари, разликујемо две врсте аранжмана. Један је чиста транскрипција, односно најбоље представљање оригиналне музике. Друга врста је прави аранжман, у који су унети додатни мотиви или комбинације гласова – каже Меир Висел, додајући да наступ ансамбла „Октопус” увек изазива радозналост, која обично кулминира овацијама, те да се нада да ће публика у Новом Саду једнако реаговати.
Н. Пејчић
