Николајевић је присутне у испуњеним просторијама "Легата Јосипа Словенског" у Београду подсетила да је њено познанство с Христићем (1938-2019), уз обострано уважавање, трајало пола века, почевши тако што је писала музичку критику.
Христић је потом био шеф Николајевић у Музичкој редакцији Радиотелевизије Србије "коју је водио лако остављајући простор да свако ради оно што му је најближе".
Кад је Христић преминуо написала је некролог за лист Политику након чега ју је композиторова животна сапутница Гордана Лазаревић позвала да напише монографију о њему, коју је на крају објавило Издаваштво Радиотелевизије Србије.
Према њеним речима, на књизи су сарађивали пишући текстове Весна Кршић, Драган Вукић, Јован Колунџија, Славко Перван, Слободан Марковић, Марија Цхирић, Зоран Јерковић, Бора Дугић, Љубисав Јовановић и Гордана Лазаревић.
"Велики је њихов допринос због тога што су ми омогућили да склопим то што сам желела - мозаик сећања. Сва та сећања прерађења кроз моје виђење Зорановог опуса и живота", истакла је Николајевић.
Оценивши да Христићеве "композиције имају дивну комуникацију са публиком", Николајевић је додала и да је поседовао "Моцартовску лакоћу компоновања, а са друге стране била је Бетовеновска мука да се дође до правих тема".
Одговорна уредница Музичке редакције РТС-а Силвана Грујић је оценила да је "Мозаик сећања" "толико занимљива и питка књига да могу да је читају музички стручњаци и анализирају студенти и користе у свом раду".
Према њеним речима, "Мозаик сећања" је "склопљен са пуно љубави" пошто је сам Христић био желео да Николајевић направи монографију о њему, јер је њихова "сарадња била изузетно лепа, колегијална и плодна".
"Лакоћа се осећа у склапању мозаика. То је природно повезивање историографских елемената и материјала, фотографија, нотних записа, сведочења пријатеља, аналитичких момената. Све је тако природно склопљено", истакла је Грујић.
Композитор Светлислав Божић је између осталог рекао да је Христић био је веома култивисан и да је "његово образовање било велико, а иза дендијевске визуре и спољашности стајао је човек веома деликатан и истанчан".
"Тешко да би могло да се затвори поглавље говорења о Христићу. Мислим да је он веома присутан. То не говорим са неком дозом истрошене патетике. Он је заиста ту. Нјегов лик, осмех... има нешто што је остало трајно свима нама", рекао је Божић.
Одговорни уредник Издаваштва РТС-а Драган Инђић се присетио када је Христић као председник Управног одбора Народног позоришта био ишао у Грчку да уговори гостовање, а према исказу једног сведока, "Грци су га гледали као Бога зато што је подсећао на Аполона".
"Та лепота је била разлог што смо у књизи објавили доста његових портрета. Али је интересантно да се разликују, нису сви исти. Али сви су добри и сви су лепи", рекао је Инђић.
На промоцији су неколико Христићевих клавирских композиција извеле Кршић и Николајевић.
