„Ви знате да постоји теорија књижевна, да дела говоре сама за себе, да песник никада не би требало да тумачи себе, да књижевник не би требало да говори о себи, него да дела говоре. Ја се не слажем са тиме. Ја мислим да је прошлост једна тама пролазна и да књижевна дела не могу да говоре сама за себе. Једно су одговори прошлости, а друго садашњостиˮ, речи су писца „Сеоба”, које су Ђерићу биле својеврстан темељ за либрето, уз мотив маске, будући да је прва књига с којом је Црњански ушао у свет српске књижевности била поетична комедија Маска објављена 1918.
Ауторка ораторијума Јасмина Митрушић дипломирала је композицију и дириговање на Академија уметности у Новом Саду. Током 80-тих година прошлог века свирала је клавијатуре у култним новосадским бендовима „Ла страда” и „Луна”, док је у свету класичне музике њено стваралаштво углавном везано за камерну музику, као и за хорске композиције. Доста је писала и за телевизију и позориште, а ауторка је и дела оперског триптиха “Крос опера: Сан”, реализованог као пројекат СНП-а и оперских кућа Teatro Comunale „Luciano Pavarotti“ ди Модена из Италије и Ландестхеатер из Линца у Аустрији.
Иначе, ораторијум „Апотеоза Црњанског” реализује се као копродуцентски пројекат Културног центра Војводине „Милош Црњански”, Српског народног позоришта и Удружења „Суматраˮ, као својеврсно финале овогодишње манифестације Дани Милоша Црњанског .
М. Стајић