“СЈАЈ И СЛАВА КАРЛОВАЧКЕ МИТРОПОЛИЈЕ” У ГМС Уметност у служби вере, изложба 85 репрезентативних експоната сакупљених током ДВА ВЕКА ТРАЈАЊА ЗНАЧАЈНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
У Галерији Матице српске синоћ је отворена изложба Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије, која обухвата 85 репрезентативних експоната, од икона, графика, слика, графика, до изузетних дела примењене уметности, односно богослужбених предмета, али и историјске документе настале током два века трајања једне од најзначајнијих институција у историји српског народа северно од Саве и Дунава.
Управница ГМС др Тијана Палковљевић Бугарски је у свом уводном слову указала на чињеницу да је Матица српска пре неколико година покренула сложени мултидисциплинарни пројекат о Карловачкој митрополији који је, захваљујући учешћу бројних угледних и респектабилних стручњака из различитих области друштвено-хуманистичких наука понудио савремено тумачење овог феномена. „Као музеј настао из Матице српске, ГМС је та систематизована открића и тумачења пренела у форму изложбе и језиком ликовне и примењене уметности указала на сјај и славу Карловачке митрополије”, навела је др Тијана Палковљевић Бугарски.
По речима председника Матице српске проф. др Драгана Станића, кроз ову изложбу у ГМС посетиоци имају дивну прилику да виде како функционише систем ликовних и примењених уметности унутар организационог поретка који отвара српска култура XVIII, XIX и почетка XX века, када су српски ликовнои уметници своје дело сагледавали у пуној блискости са светом вере, религије и цркве, те свега онога што из ове блискости може да произађе. „Посматрајући сва ова драгоцена дела српске уметности сигуран сам да можемо дубље и потпуније разумети и читааву епоху у којој су та дела настајала, али и пронаћи перспективе разумевања које ова дела чине актуелним и блиским нама који дишемо ваздух и хлеб једемо у трећој деценији XXI века. Хвала свима који су нам омогућили овај чудесни тренутак објаве уметности кроз религијске доживљаје и експресивност ликовног језика!”, навео је професор Станић.
„Приближавање Европи не значи губитак идентитета”
Свако ко је икада прошетао главним градом Аустрије, Бечом, могао је да се увери у дубину аустријско-српских односа, рекао је на отварању изложбе Кристијан Ебнер, амбасадор Републике Аустрије у Србији. „Хабзбурзи су крајем XVII века српској заједници доделили значајне привилегије, које су омогућиле српском народу не само опстанак, већ и очување сопственог верског и културног идентитета. Међутим, за опстанак су потребне више од политичких привилегија. Потребна је култура. И потребна је уметност. Православна црква сусрела се са барокним уметничким традицијама Средње Европе и преобликовала их у нешто јединствено и аутентично. Карловачка митрополија показује да приближавање Европи не мора нужно да значи губитак сопственог идентитета. Зато је место Србије у Европској унији толико важно — не само у политичком и економском, већ и у културном и историјском смислу. Србија доноси богато православно хришћанско наслеђе, традиције и културну баштину који су већ вековима део шире европске историје. Као што је Карловачка митрополија обогаћивала хабзбуршки свет кроз уметност, образовање и духовни живот, тако и Србија данас доприноси снажнијој и културно разноврснијој Европи”, поручио је аустријски амбасадор.
Говорећи о Карловачкој митрополији, епископ моравички Тихон, , викар патријарха српског Порфирија, навео је да се њена посебна вредност огледа у чињеници да је она била не само црквена тековина, већ и културолошки, веома сложени систем, унутар кога су били обликовани образовање, книжевност, уметност и јавни живот србске заједнице. „У њеном окриљу развијала се један од најрепрезентативних мајдана српске средњововековне уметности, која је кроз иконопис, зидно слитарство, графику, примењену уметност и портретно сликарство израђивала визуални израз духовног ауторитета, историјске свести и културног идентитета србског народа. Све ово дешавало се за културу и уметност у најтежим ратним околностима. Због тога предмети на овој изложби сведоче о њеној историји много више од уобичајених музејских експоната”, навео је владика Тихон, додајући да изложба „Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије”, не представља само изузетна уметничка дела, већ је свеобухватно сведочанство о улози Цркве, као чувара духовног наследња, покретача културног развоја и носиоца националног идентитета.
Аутори изложбе и каталога су др Владимир Симић, професор историје уметности на Филозофском факултету у Београду, и др Александра Человски, кустоскиња Галерије Матице српске, а поред дела из колекције ГМС, поставка обухвата и дела из Музеја СПЦ у Београду, Српског црквеног музеја у Сентандреји, Народног музеја Србије, Музеја Војводине, Војног музеја у Београду, Музеја града Београда, Народног музеја Панчево, Народног музеја Кикинде, Народног музеја Зрењанина, Градског музеја Вршац, Епархије бачке, Епархије сремске, Епархије банатске, Епархије будимске, Епархије темишварске, Музеја СПЦ – Епархије загребачко-љубљанске и Историјског-уметничког музеја у Бечу. У оквиру изложбе доступан је и различит мултимедијални садржај за који су заслужни проф. др Исидора Ђурић, проф. др Игор Кекељевић и Филип Мирчески са новосадског Факултета трехничких наука, као и кратки играно-документарни филм о историјату Карловачке митрополије аутора Мирослава Стајића. Припремљен је такође и породични водич за родитеље са децом, јер је идеја ГМС да и најмлађима приближи важност улоге и значај Карловачке митрополије. Поставка „Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије” моћи ће да се посети до 27. септембра 2026. године.
М. С.